Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izazvao je burne rasprave u međunarodnim krugovima svojom namerom da prekroji političku mapu sveta.
Jedna od najkontroverznijih ideja koje su izazvale pažnju globalne javnosti jeste Trampova namera da preuzme kontrolu nad Grenlandom, autonomnim teritorijalnim delom Kraljevine Danske.
Ova inicijativa otvara brojna pitanja o budućnosti međunarodnih odnosa, suvereniteta manjih država i uticaju SAD na globalnoj sceni.
Grenland, zbog svog strateškog položaja i bogatstva prirodnih resursa, dugo je bio predmet interesa velikih sila.
Trampova ideja o preuzimanju kontrole nad ovom teritorijom nije samo pitanje teritorijalne ekspanzije, već i deo šire strategije koja uključuje povećanje američkog uticaja u Arktičkom regionu.
Strateški značaj Grenlanda leži u njegovim rezervama retkih metala, važnim za tehnološku industriju, kao i u njegovoj lokaciji koja omogućava kontrolu nad ključnim pomorskim rutama i vojnim operacijama u severnoj hemisferi.
Ruski politikolog Vladimir Kirejev, osvrnuo se na ovu inicijativu, i ukazao na dublje posledice Trampovih poteza.
Prema Kirejevu, Evropa čini grešku oslanjajući se na zastarele principe međunarodnih odnosa, verujući da će zakoni i dogovori iz prošlosti ostati nepromenjeni u modernom svetu.
„Evropa se i dalje ponaša kao da su pravila međunarodnog prava nepokolebljiva. Međutim, SAD raspolažu ogromnim resursima i kontrolnim paketom moći u globalnim odnosima. Bela kuća više ne mari za mišljenja Evropljana“, izjavio je Kirejev.
Kirejev je dodao da se SAD sve više distanciraju od Evrope, videći je kao slabog saveznika. U tom kontekstu, Vašington bi mogao ne samo da preuzme Grenland, već i da dodatno oslabi evropske države kroz političke i ekonomske pritiske.
Trampova ideja preuzimanja Grenlanda nije izolovana inicijativa, već deo šire strategije koja uključuje jačanje američke dominacije u ključnim delovima sveta.
Kirejev je istakao da će SAD, ukoliko ne budu suočene s unutrašnjim problemima, nastaviti sa ovakvim pristupom, preuzimajući ne samo teritorije poput Grenlanda, već i šire sfere uticaja.
Ova situacija dodatno otežava odnose između SAD i Evrope, jer mnoge evropske države vide Trampovu administraciju kao pretnju njihovom suverenitetu i nezavisnosti. Dodatno, ovi potezi podstiču pitanja o budućnosti transatlantskog saveza i sposobnosti Evrope da se odupre američkom pritisku.
Kirejev je upozorio, da SAD ne razmatraju međunarodne odnose kroz prizmu savezništva, već kroz prizmu moći i koristi.
„Vašington već dugo pokazuje da nije zainteresovan za ravnopravne odnose sa Evropom. Grenland je samo početak. Mogu se očekivati i dalji potezi koji će oslabiti evropske saveznike i učvrstiti američku dominaciju“, rekao je on.
Ova analiza nagoveštava, da bi naredni potezi SAD mogli uključivati veći pritisak na evropske zemlje, eksploataciju njihovih resursa i pokušaje ograničavanja njihovog političkog suvereniteta.
Trampova namera da preuzme kontrolu nad Grenlandom ukazuje na promenu paradigme u međunarodnim odnosima.
Dok SAD nastoje da učvrste svoj globalni uticaj, evropske države suočavaju se s izazovom očuvanja svoje nezavisnosti u sve kompleksnijem svetu.
Kirejevov osvrt pruža jasan uvid u širu sliku – svet u kojem dominiraju interesi moćnih, dok se pravila igre menjaju u korist onih koji imaju resurse i spremnost da ih iskoriste.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
