Rusija se u sve većoj meri okreće Kini kao ključnom partneru u razvoju naprednih bespilotnih letelica dugog dometa, koje namerava da upotrebi u svom vojnom angažmanu u Ukrajini.
Ova saradnja ne samo da ističe bliske odnose između dve zemlje u oblasti vojne tehnologije, već ukazuje i na dublju strategiju diversifikacije izvora naoružanja, posebno u kontekstu smanjenja oslanjanja na iranske bespilotne letelice koje su ranije korišćene u sukobu.
Prema izveštajima koje je objavio Rojters, Rusija je uspostavila tajni program naoružanja u Kini, a centralnu ulogu u tom projektu igra ruska kompanija IEMZ Kupol, podružnica ruskog državnog preduzeća Almaz-Antej.
Kupol je testirao novu generaciju dronova pod nazivom „Garpija-3“ (G3) u Kini, uz značajnu tehničku podršku kineskih stručnjaka.
Ovi dronovi su sposobni da pređu do 1900 kilometara i nose teret od 50 kilograma, što ih čini značajnim sredstvom za operacije dalekog dometa.
Zanimljivo je da ova saradnja nije ograničena samo na razvoj Garpije-3, već se u dokumentima koje je pregledao Rojters navodi i plan za proizvodnju još težih dronova, sličnih američkim bespilotnim letelicama Reaper.
Takvi dronovi mogli bi nositi teret do 400 kilograma, čime bi se dodatno poboljšala borbena efikasnost ruske vojske u Ukrajini.
Rusija očigledno planira da proizvodi ove dronove u Kini, gde bi, prema izveštajima, proizvodnja mogla početi u roku od osam meseci, omogućavajući masovnu proizvodnju i bržu isporuku ovih letelica na front.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Rusija pokušava da ubrza razvoj domaćih kapaciteta za proizvodnju bespilotnih letelica, kao deo šire strategije za smanjenje zavisnosti od uvoza tehnologije iz drugih zemalja.
Prema ruskim medijima, Kupol je već primio sedam bespilotnih letelica iz Kine, uključujući dva modela G3, u svoje sedište u Iževsku, gde se dronovi dalje testiraju i unapređuju za vojnu upotrebu.
Iako Ministarstvo spoljnih poslova Kine zvanično negira bilo kakva saznanja o ovom projektu, ističući da su izvoz i prodaja bespilotnih letelica pod strogom kontrolom, realnost je da mnogi delovi i komponente dolaze iz Kine.
Zapadni analitičari sugerišu da je ovaj vid saradnje između Rusije i Kine mnogo dublji nego što se ranije mislilo. Kineska komponenta u ruskim dronovima omogućava Rusiji da smanji zavisnost od iranskih tehnologija koje su korišćene u prethodnim fazama sukoba u Ukrajini, čime se otvara novo poglavlje u rusko-kineskoj vojnoj saradnji.
Stručnjaci poput Džejmsa Niksija, direktora programa za Rusiju i Evroaziju u britanskom Četam Hausu, smatraju da ova saradnja nije iznenađujuća, jer Kina i Rusija sve više produbljuju odnose u vojnim i tehnološkim sektorima.
Pored toga, analitičari iz Centra za novu američku bezbednost primećuju da ako se postojanje drona Garpija-3 potvrdi, to bi moglo označiti početak ere u kojoj će ruska vojska sve više zavisiti od domaćih i kineskih tehnologija, umesto da se oslanja na iranske sisteme, što bi im omogućilo veću fleksibilnost u vojnoj strategiji.
Ovaj vid saradnje izaziva zabrinutost u zapadnim krugovima, gde se sve češće postavlja pitanje koliko Kina podržava Rusiju u sukobu s Ukrajinom.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg javno je pozvao Kinu da prekine sa podrškom Rusiji u ratu, ističući da bi takva podrška mogla imati ozbiljne posledice po međunarodni ugled Kine.
Ipak, do sada Kina ostaje privržena svojoj politici neutralnosti, pozivajući na mirne pregovore i političko rešenje krize u Ukrajini, dok u praksi omogućava da se kroz tehničku saradnju osnaži ruska vojna industrija.
Ovo pitanje ima dalekosežne implikacije ne samo za dinamiku sukoba u Ukrajini, već i za širi međunarodni poredak, jer pokazuje sve veću asertivnost Kine kao globalnog tehnološkog i vojnog igrača.
Kina uspeva da balansira između svoje zvanične politike i stvarne tehničke pomoći Rusiji, čime doprinosi oblikovanju novog globalnog sigurnosnog pejzaža.
Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo pratiti kako će se ovaj vid saradnje dalje odvijati i kakve će posledice imati na dugoročne odnose između Rusije i Kine sa jedne strane, i Zapada s druge strane.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
