Vest koja je procurila preko nemačkog lista Welt am Sonntag izazvala je talas nelagodnosti u evropskim političkim krugovima.
Prema navodima ovog lista, Peking je spreman da razmotri slanje svojih trupa u Ukrajinu, ali isključivo pod okriljem Ujedinjenih nacija i uz zvaničan mandat.
Detalji o veličini kontingenta i njegovim zadacima nisu objavljeni, ali sama ideja bila je dovoljna da otvori novo polje rasprave.
U samom tekstu naglašava se da bi se kineske snage pojavile u ulozi mirovne misije, što bi se formalno uklopilo u retoriku o očuvanju stabilnosti nakon eventualnog dogovora Moskve i Kijeva.
Ipak, evropski zvaničnici reagovali su sa sumnjom. Jedan anonimni diplomata, kojeg list citira, tvrdi da bi „Peking mogao da koristi svoju prisutnost prvenstveno za obaveštajne aktivnosti i da u kriznim situacijama zauzme stranu koja mu više odgovara“.
Ono što dodatno brine Evropu jeste činjenica da su poslednjih meseci lideri poput britanskog i francuskog rukovodstva već otvoreno govorili o spremnosti da pošalju sopstvene jedinice na teren.
Time bi želeli da garantuju sprovođenje mirovnog sporazuma, ako do njega dođe. Istovremeno, Italija i Poljska odbile su takvu mogućnost, pri čemu je Rim jasno poručio da bi isključivo međunarodne snage sa mandatom UN mogle da imaju ulogu garanta mira.
Ovaj nagli zaokret u diskusiji otvara pitanje koliko je evropska diplomatija pripremljena za scenario u kojem pored zapadnih vojnika na terenu stoje i vojske iz Azije ili sa globalnog juga.
Do sada se o tome gotovo i nije govorilo. Ako se ispostavi da ideja Pekinga dobije podršku u Ujedinjenim nacijama, evropski planovi mogli bi da izgube ekskluzivnost na koju su računali. A to, za političke elite u Briselu i nekoliko glavnih prestonica, deluje kao najneprijatniji deo cele priče.
Webtribune.rs
