Američki državni službenici za bezbednost već godinama upozoravaju zemlje u razvoju na opasnosti koje nastaju kada dozvole upliv kineskih investicija. Međutim, sada je Ministarstvo odbrane zabrinuto zbog kineskih investicija u jednog od najbližih američkih saveznika – Izrael.
Krajnji cilj Kine, strahuju predstavnici odbrane, isti je kao i onaj koji je sproveden u Africi, Istočnoj Aziji i drugde: smanjiti američki uticaj.
Za SAD je posebno zabrinjavajući kineski upad u Izrael, koji sarađuje sa Vašingtonom na nekim od najosetljivijih pitanja nacionalne bezbednosti-uključujući iranske regionalne aktivnosti i tekuću borbu protiv Islamske države, piše „Atlantik“.
[adsenseyu1]
Kineska ekonomska kampanja je u toku, kako ona gradi svoju vojsku na sve strane. Peking je, prvi put u modernoj eri, počeo da projektuje svoju vojnu moć izvan svog regiona – pre svega izgradivši svoju prvu ikada prekomorsku bazu u DŽibutiju, na Rogu Afrike i uz jedan od najznačajnijih tranzita svetske nafte kroz moreuz Bab el Mandeb.
Ta baza se takođe nalazi veoma blizu američkoj bazi od oko 4.000 ljudi; to je ključno čvorište u američkim dronskim ratovima u Somaliji i Jemenu.
Sada su izveštaji o kineskim investicijama u Izraelu dodatno pojačali zabrinutost SAD.
– Iako mi ne tražimo od Izraela da u potpunosti izbegava poslovanje s Kinom, mi imamo otvorene razgovore sa svim našim najbližim saveznicima i partnerima o implikacijama kineskih investicija po nacionalnu bezbednost – re je Majkl Malroj, zamenik pomoćnika ministra odbrane za Bliski istok, u pismenoj izjavi za Atlantik.
Malroj je napomenuo da se u roku od tri godine očekuje da kineska državna kompanija upravlja delom luke Haifa, što je veoma prometna luka za brodove šeste flote američke mornarice i nalazi se blizu izraelske mornaričke baze, gde su navodno stacionirane nuklearne podmornice.
Kineska investicija u luku izazvala je retki prigovor američke mornarice izraelskim kolegama kada je prvi put otkrivena prošle godine. Kao što je Amos Harel, dopisnik izraelskog lista Harec, istakao u novinama, „Kina dobija ogroman uticaj nad osnovnom infrastrukturom u Izraelu i, indirektno, i bliži pogled na neke od vojnih sposobnosti Izraela.“
Američko ministarstvo odbrane je zabrinuto zbog želje Kine da potkopa vojne prednosti SAD, kao i zbog pritiska Kine za pristupom, zasnivanjem i korišćenjem ekonomije za zastrašivanje kroz inicijativu „Jedan pojas jedan put“ i pomoću krađe tehnologije i intelektualne svojine, rekao je Malroj.
Međutim, zabrinutost američkih zvaničnika ne odnosi se samo na fizički pristup Kine osetljivom regionu u kojem SAD već decenijama ima dominantnu spoljnu moć. Određeni komercijalni sporazumi, posebno u tehnološkom sektoru, mogli bi da predstavljaju „stražnja vrata“ za kinesku špijunažu osetljivih oblasti nacionalne bezbednosti.
[adsenseyu4]
– Otvorenost američke i izraelske ekonomije je snaga za naše zemlje, ali maligni akteri mogu to da iskoriste ako nismo oprezni – rekao je Malroj.
SAD je pokrenuo slična pitanja i u Velikoj Britaniji, kojoj je američki predsednik Donald Tramp više puta poručio da ne treba da se udružuje sa kineskom kompanijom „Huavej“ za izgradnju telekomunikacionih mreža sledeće generacije poznate kao 5G. (SAD su, u međuvremenu, preduzele vlastite mere protiv kompanije, oštro ograničavajući njenu prodaju u SAD, pozivajući se na strahove za nacionalnu bezbednost.)
Amerika i Britanija su veoma bliski obaveštajni partneri, i SAD ne žele da dele obaveštajne podatke sa Kinezima. Pitanje razmene obaveštajnih podataka takođe je osetljivo u slučaju Izraela. Saveznici blisko sarađuju na nizu pitanja regionalne bezbednosti, uključujući tekuću borbu protiv ID u Siriji i pokušaj da se ograniče aktivnosti Irana u regionu.
Kina, međutim, takođe održava bliske veze s Iranom. I drugde na Bliskom istoku. Možda je u prednosti Kine to što ne izražava svoje stavove o nekim od glavnih sporova koji pogađaju region, posebno neprijateljstvo između Irana i Izraela, kao i mnogih zemalja Zaliva.
Tamo gde postoje interesi SAD u regionu, ovih dana često su i kineske investicije. Kina je pokrenula velike industrijske investicije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, još jednom bogatom savezniku Sjedinjenih Država, koji je podržao američku kampanju protiv Irana i koji zvaničnici odbrane karakterišu kao najsposobnijeg vojnog partnera u Zalivu. Peking je investirao u energetske projekte i pruge u Egiptu i luke i fabrike automobila u Tunisu. Takođe se uključuje u rekonstrukciju Sirije i u irački naftni sektor.
(Blic)
