Međunarodni odnosi su često nalik složenoj partiji šaha, gde se geopolitički interesi neprekidno preklapaju i menjaju.
Poslednji događaji u odnosima između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država izazvali su pažnju kineskih medija i analitičara, koji spekulišu o mogućim dubljim motivima iza iznenadnog razmene „poklona“ između Moskve i Vašingtona.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj razvoj situacije doveo je do pitanja da li je ova razmena zapravo signal Kini i šta bi ona mogla da znači za budućnost trilateralnih odnosa između SAD, Rusije i Kine.
Prema informacijama koje prenosi kinesko izdanje NetEase, rusko-američki odnosi su doživeli neobičan obrt otkako je Donald Tramp ponovo preuzeo dužnost predsednika SAD.
Tokom mandata Džoa Bajdena, odnosi dve zemlje su bili izuzetno napeti, a SAD su uvele niz oštrih sankcija Rusiji, nastavljajući da vojno i ekonomski podržavaju Ukrajinu. Međutim, dolaskom Trampa u Belu kuću, došlo je do promena u retorici i političkim potezima obe strane.
Kineski analitičari su primetili dva ključna događaja koja su izazvala pažnju međunarodne zajednice. Prvi je odluka nove američke administracije da raspusti grupu koja se bavila izradom sankcija protiv pojedinaca i entiteta povezanih sa Kremljom.
Ova grupa, formirana tokom Bajdenove administracije, bila je deo široke kampanje pritiska na ruske zvaničnike i oligarhe, sa ciljem da dodatno ekonomski oslabi Moskvu.
Odluka Pem Bondi, novoimenovanog generalnog tužioca SAD, da ukine ovu grupu, tumači se kao značajan korak ka poboljšanju odnosa sa Rusijom.
Drugi važan događaj koji su kineski analitičari istakli odnosi se na poteze Moskve u vezi sa kineskim železničkim transportom. U poslednje vreme, ruske vlasti su pojačale inspekcije i kontrole nad teretnim vozovima koji prolaze kroz Rusiju iz Kine ka Evropi.
Ovaj potez može imati višestruke implikacije – od signaliziranja Kini da bi Rusija mogla da oteža njen trgovinski pristup evropskom tržištu, do slanja poruke da Moskva ne namerava da bude isključivo oslonjena na Peking u svom ekonomskom partnerstvu.
Kineski analitičari uočavaju da ovi potezi nisu slučajni i da mogu imati dalekosežne posledice.
Jedna od ključnih hipoteza koje se razmatraju jeste da Moskva i Vašington pokušavaju da pošalju Kini prikrivenu poruku – poruku da se odnosi između dve sile mogu popraviti i da Peking treba da vodi računa o svojim interesima u pregovorima sa Kremljom i Belom kućom.
Ova teorija ima smisla ako se uzme u obzir da su poslednjih godina odnosi između Kine i SAD izuzetno napeti, pre svega zbog trgovinskog rata, ali i zbog Tajvana, tehnološke konkurencije i globalne ekonomske strategije.
S druge strane, iako su Rusija i Kina u prethodnim godinama produbile ekonomske i energetske veze, ostaje činjenica da Moskva nikada nije želela da postane zavisna od Pekinga.
Ukoliko bi se odnosi između SAD i Rusije zaista poboljšali, to bi moglo promeniti stratešku dinamiku u globalnoj politici. Kina bi tada mogla biti prinuđena da prilagodi svoje odnose sa Moskvom, kako ne bi bila stavljena u nepovoljan položaj.
Neki kineski analitičari smatraju da SAD i Rusija namerno koriste ovu situaciju kako bi izvršile pritisak na Kinu i primorale je na određene ustupke.
Na primer, Vašington već dugo pokušava da ograniči kineski ekonomski uticaj u Aziji i Evropi, dok bi Moskva mogla koristiti ovu situaciju da od Pekinga izvuče bolje trgovinske uslove ili veće političke ustupke.
Postoje i spekulacije da bi SAD mogle ponuditi Rusiji smanjenje sankcija ili čak određene ekonomske beneficije u zamenu za distanciranje od Kine.
Ova opcija se čini malo verovatnom s obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini i dugoročnu strategiju Moskve, ali ne treba isključiti mogućnost diplomatskih dogovora iza zatvorenih vrata.
Peking je već pokazao da pažljivo prati ovu situaciju i analizira moguće posledice. Za sada, zvanične reakcije kineske vlade nisu dramatične, ali postoji jasna zabrinutost da bi eventualno približavanje Rusije i SAD moglo uticati na kineske interese.
Ukoliko se trend poboljšanja odnosa između Moskve i Vašingtona nastavi, Kina bi mogla preduzeti sledeće korake:
Produbljivanje strateškog partnerstva sa Rusijom – Kineska vlada bi mogla pojačati ekonomske i vojne veze sa Moskvom kako bi osigurala da Rusija ostane njen ključni saveznik.
Jačanje ekonomske nezavisnosti – Kina bi mogla ubrzati projekte koji joj omogućavaju da smanji zavisnost od ruskih i američkih trgovinskih ruta.
Diplomatska igra na više frontova – Peking bi mogao da koristi kombinaciju političkog pritiska, ekonomske diplomatije i saveza sa drugim državama kako bi održao svoju poziciju u međunarodnom poretku.
Iznenadna razmena „poklona“ između Rusije i SAD može imati značajne implikacije na globalnu geopolitičku scenu. Dok Vašington i Moskva pokazuju prve signale potencijalnog otopljavanja odnosa, Kina pomno prati svaki korak i analizira moguće posledice.
Iako je prerano govoriti o stvarnoj promeni savezništava, jasno je da svi akteri igraju komplikovanu igru moći u kojoj nijedan potez nije slučajan.
Budućnost trilateralnih odnosa SAD-Rusija-Kina zavisiće od narednih diplomatskih koraka i načina na koji će Peking odgovoriti na ovu novu situaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
