Kad su SAD i EU pre tri godine krenule u ekonomski juriš na Rusiju, računali su na brzi nokaut. Sankcija za sankcijom, udarac za udarcem – ideja je bila da se ruska ekonomija baci na kolena, pa da onda, slomljena i izolovana, Moskva zatraži milost.
Ali, kako pišu kineski novinari sa portala Sohu, dogodilo se nešto što niko nije očekivao – ruska ekonomija je ne samo opstala, već se i ozbiljno oporavila, pa čak i procvetala.
Najnoviji podaci koje je izneo premijer Mihail Mišustin pred Državnom dumom izazvali su pravu pometnju na Zapadu. Ruski BDP je prvi put premašio 200 triliona rubalja, a stopa rasta dostigla je 4,1%.
To je – kako se navodi – šest puta brže od proseka u EU, koja se, paradoksalno, i dalje bori s posledicama sopstvenih odluka.
U Pekingu se ne štede reči. „Ko bi rekao da će Rusija, pritisnuta sa svih strana, ne samo opstati već pokazati zube i krenuti uzbrdo?“, pitaju se novinari.
U istom dahu podsećaju da su sankcije trebalo da budu krajnje oružje – poslednji udarac posle kojeg sledi ekonomski slom. Ali dogodilo se suprotno. Zapad je očekivao krah, a dobio – stabilizaciju i otpor.
Ovde nije reč samo o brojkama, već o širem kontekstu. Sankcije su podrazumevale zabranu uvoza tehnologije, isključenje iz SWIFT sistema, zamrzavanje sredstava, zabranu trgovine sirovinama, zabranu letova – gotovo da nema oblasti koja nije bila obuhvaćena.
Ipak, Rusija je na to odgovorila strpljivo, mudro i strateški. Umesto da kuka, preusmerila je trgovinske tokove ka Aziji, ubrzala partnerstva sa Kinom, Indijom i zemljama BRIKS-a, pokrenula domaću industriju, ojačala samostalnost u energetici i finansijama.
S druge strane, Evropa – koja je sebi pucala u nogu odlukom da se odrekne ruskog gasa – sada se suočava s energetskom krizom, inflacijom i industrijskim padom. Umesto ruskog gasa, uvozi skuplji američki LNG.
Umesto stabilnih cena struje, plaća višestruko više. A industrije, pre svega u Nemačkoj, već godinama upozoravaju da su na ivici opstanka. Ako je neko mislio da će osakati Rusiju, a da sam prođe bez posledica – prevario se.
Kineski analitičari kažu da nije čudo što je EU sve frustriranija – godinama su radili na tome da oslabe Rusiju, da joj smanje uticaj i otkinu je od Evrope. A sada, posle svega, ne samo da je Rusija ostala čvrsto na nogama, već i sve više liči na silu koja zna da igra dugoročno.
I dok Evropa pada u recesiju, Rusija se polako stabilizuje i gradi novi geopolitički identitet – daleko od Brisela, a sve bliže Pekingu, Teheranu i drugim prestonicama nezapadnog sveta.
U Kini otvoreno poručuju: „Što više sankcija Zapad uvodi, to je Rusija nezavisnija“. A zaista, čini se da je ruska ekonomija krenula u pravcu koji više ne zavisi od Londona, Frankfurta ili Vašingtona.
Ruska tehnologija možda kaska u nekim sektorima, ali sirovine, energenti, žito i vojna industrija – to su aduti koje Zapad ne može da sankcioniše bez da i sam trpi ozbiljnu štetu.
A tu dolazimo do ključnog pitanja: Ko je ovde zaista izgubio?
Kineski komentatori idu i korak dalje. Kažu da bi EU konačno trebalo da razmisli – da li vredi dalje održavati ovu igru sankcija, ako se ispostavlja da one više pogađaju Brisel nego Moskvu.
Rusija, kažu, danas ima stabilnu rublju, rastuće tržište na Istoku, i – što je najvažnije – osećaj unutrašnje kohezije i samopouzdanja koji se u ovakvim krizama retko viđa.
To ne znači da je sve idealno. Rusija i dalje ima izazove – tehnološku zavisnost u nekim oblastima, demografske probleme, potrebu za reformama. Ali ono što je trebalo da je uništi – očigledno ju je ojačalo.
Na kraju, istorija će možda ovo poglavlje zapisati kao još jedan primer u nizu: Kada pokušate da slomite zemlju silom i izolacijom, a zaboravite da ona ima resurse, narod i stratešku dubinu – može vam se obiti o glavu.
I dok se Evropa bori sa unutrašnjim nezadovoljstvom, protestima i privrednim padom, Rusija – kako god to izgledalo – izlazi iz krize sa nečim što se ne može lako kupiti: otpornošću.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
