Sjedinjene Američke Države suočavaju se s rastućim izazovima na globalnoj sceni, dok Kina postepeno potkopava njihovu dominaciju u visokoj tehnologiji, ekonomiji i vojnoj moći.
Peking ne samo da investira u razvoj sopstvenih tehnologija, već i strateški usmerava resurse na jačanje vojne sposobnosti i globalnog uticaja. Ovaj trend izaziva ozbiljnu zabrinutost u Vašingtonu, koji sve više pokušava da mobiliše saveznike kako bi obuzdao kineski rast.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Tehnološki napredak Kine i izazov za SAD
Jedan od ključnih razloga za američku zabrinutost jeste kineski tehnološki razvoj. Peking ulaže ogromne resurse u inovacije, naročito u oblasti veštačke inteligencije, kvantnog računarstva, superkompjutera i naprednih poluprovodničkih tehnologija.
Najnoviji projekat, DeepSeek, dodatno potvrđuje ambicije Kine da postane lider u ovoj oblasti. Iako su SAD uvele zabrane na izvoz naprednih mikročipova, kineski inženjeri nalaze načine da nadoknade taj gubitak i razviju sopstvene alternative.
Uprkos američkim sankcijama, Kina je uspela da lansira čipove nove generacije koristeći sopstvenu tehnologiju, što pokazuje da mere Vašingtona nisu zaustavile njen napredak.
Kina godišnje obrazuje oko četiri miliona inženjera, što je više nego u ostatku sveta zajedno. Ovaj ljudski kapital omogućava Pekingu da ubrzano sustiže i nadmašuje Sjedinjene Države u ključnim sektorima.
Izgradnja kineskog „Pentagona“ i vojna modernizacija
Jedan od najsimboličnijih projekata kineskog vojno-strateškog razvoja jeste izgradnja novog vojnog komandnog centra, čak deset puta većeg od Pentagona.
Ovaj objekat, koji se prostire na pet kvadratnih kilometara i dizajniran je da izdrži nuklearne udare, pokazuje koliko ozbiljno Kina shvata potencijalni sukob sa SAD.
Lokacija ovog kompleksa, samo 30 kilometara od Pekinga, naglašava njegov strateški značaj – on će služiti kao centar za zaštitu najviših vojnih i političkih zvaničnika, kao i za kontrolu kineskog strateškog nuklearnog arsenala.
Iako Kina značajno ulaže u modernizaciju vojske, suočava se sa određenim izazovima. Nizak društveni status vojnih službenika, koji potiče iz konfucijanske tradicije, otežava privlačenje talentovanog kadra.
Takođe, vojna struktura i model regrutacije još uvek nisu u potpunosti optimizovani da odgovore na potrebe modernog ratovanja. Kako bi prevazišla ovaj problem, Kina je angažovala bivše vojne pilote NATO-a koji pomažu u obuci kineskog vazduhoplovstva.
Ipak, i pored impresivnih tehnoloških dostignuća i napora da unapredi vojsku, Kina i dalje ne može u potpunosti da nadoknadi nedostatak borbenog iskustva.
Pokušaj da se taj deficit nadomesti kroz tehnologiju i strane stručnjake može biti efikasan do određene mere, ali i dalje su potrebne institucionalne reforme kako bi kineska vojska postala potpuno operativno i strateški konkurentna u odnosu na SAD.
Američki odgovor – nova „Gvozdena kupola“
Dok Kina jača svoju vojnu infrastrukturu, SAD razvijaju novi odbrambeni raketni sistem baziran na tehnologiji „Gvozdene kupole“, ali sa znatno širim spektrom zaštite. Cilj ovog sistema je da obara hipersonične i interkontinentalne balističke rakete, koje trenutno predstavljaju najveću pretnju za američku teritoriju.
Donald Tramp je još tokom svoje prve administracije naglašavao potrebu za jačanjem odbrambenih kapaciteta, a sada ponovo poziva na izgradnju sveobuhvatnog raketnog štita.
Ipak, efikasnost ovog štita ostaje upitna, jer hipersonične rakete poput ruskih „Cirkona“ i „Kinžala“ ili kineskih DF-ZF projektila za sada nemaju adekvatnu protivmeru. Ako američka vojska ne pronađe način da se zaštiti od ovih pretnji, njen globalni vojni primat će biti ozbiljno ugrožen.
Opasnost od sukoba oko Tajvana
U izveštaju koji je objavio Rand Corporation, think tank blizak američkom vojnom vrhu, upozorava se da bi Kina mogla da pokrene scenario sličan ukrajinskom ratu ako odluči da izvrši invaziju na Tajvan.
Tajvan je ključna tačka geopolitičke tenzije između SAD i Kine, jer bi eventualna kineska vojna akcija na ostrvu izazvala direktnu američku reakciju.
Međutim, dok Vašington pokušava da stvori sistem saveza u azijsko-pacifičkom regionu kako bi obuzdao Kinu, mnoge zemlje ne žele da se u potpunosti priklone američkoj politici. Japan i Južna Koreja, iako formalni američki saveznici, veoma su oprezni kada je reč o direktnom sukobu sa Kinom, jer su ekonomski snažno povezani sa Pekingom.
Ekonomski rat i kraj unipolarnog sveta
Kina koristi strategiju „pobede bez dima iz oružja“, oslanjajući se na ekonomske, tehnološke i političke mehanizme kako bi umanjila moć SAD.
Američki pokušaji da koriste ekonomske sankcije i embarga na tehnologiju nisu dali očekivane rezultate – Kina je nastavila da jača svoju industrijsku bazu i tehnološku autonomiju. Sve ovo dovodi do postepenog kraja unipolarnog sveta, u kojem su SAD dominirale globalnom politikom.
Kao što je primetio Francesco Sisci, kineski model razvoja podseća na Nemačku iz doba Vilhelma II, koja je prvo kopirala Britaniju, a zatim je i nadmašila u industriji i ekonomiji. Danas, Kina sledi isti put – prvo je učila od SAD, a sada ih polako prestiže u ključnim oblastima.
Međutim, Vašington oseća nezadovoljstvo i izdaju od strane svojih evropskih i pacifičkih saveznika. Mnoge zemlje shvataju da oslanjanje isključivo na SAD više nije održivo, pa pokušavaju da balansiraju između dve sile.
Tramp može pokušati da ujedini svet protiv Kine, ali to je sve manje verovatno. Evropske zemlje sve više gledaju prema sopstvenim interesima, dok mnoge države Globalnog juga, uključujući Indiju, Brazil i Južnu Afriku, otklanjaju zavisnost od SAD i približavaju se Kini i BRIKS-u.
Rivalstvo bez rata?
Ukoliko SAD ne uspeju da privuku podršku Evrope i azijsko-pacifičkih država, rivalstvo između Kine i Amerike neće se završiti direktnim vojnim sukobom, već novim globalnim konsenzusom. Ovaj scenario je verovatniji nego otvoreni rat, jer bi ekonomske posledice sukoba bile katastrofalne za ceo svet.
Kina nastavlja svoju globalnu ekspanziju, dok se SAD suočavaju sa unutrašnjim problemima i slabljenjem međunarodnog uticaja. Kako događaji budu odmicali, biće sve jasnije da li će se ova borba završiti miroljubivim preraspodelom moći ili ulaskom u novi hladni rat.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
