Kineski naučnici ostvarili su značajan napredak u oblasti energetike razvojem tehnologije za ekstrakciju urana iz morske vode. Ovo revolucionarno otkriće moglo bi da obezbedi stabilno snabdevanje gorivom za budućnost, posebno za atomske elektrane.
Ključna inovacija leži u korišćenju hidrogelnih čestica, koje se pretvaraju u kompozitne kuglice sposobne da „uhvate“ rastvoreni uran u slanoj vodi.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ove mikročestice, prečnika oko 2 mm, sadrže brojne mikronske pore, što im omogućava efikasno prikupljanje urana. Interesantno je da se hidrogel može proizvoditi od običnog voska za sveće, što dodatno pojednostavljuje proces.
Ovo otkriće ima potencijal da potpuno preoblikuje energetsku industriju. Kina, koja gradi više atomskih elektrana nego bilo koja druga zemlja, suočava se sa izazovima vezanim za kvalitet domaće uranove rude i zavisnošću od uvoza.
Prema dostupnim podacima, kineske rezerve urana iznose svega 170.000 tona, što je manje nego što poseduje, na primer, Francuska.
Sa trenutnim tempom razvoja atomskih elektrana (izgradnja 6–8 reaktora godišnje), očekuje se da će Kini biti potrebno oko 35.000 tona urana godišnje do 2035. godine. To znači da bi trenutne rezerve mogle biti iscrpljene za manje od pet godina.
Problem nestašice urana nije specifičan samo za Kinu. Prema procenama naučnika, globalne kopnene rezerve urana mogle bi da budu iscrpljene za oko sto godina, dok okeani sadrže čak 4,5 milijardi tona ovog dragocenog resursa, što bi moglo da obezbedi energiju za ceo svet tokom više od hiljadu godina.
Međutim, koncentracija urana u morskoj vodi je vrlo niska – samo 3,3 mikrograma po litru, što otežava i poskupljuje proces njegove ekstrakcije.
Kineski inženjeri i naučnici poslednjih godina ulažu ogromne napore kako bi savladali izazove ekstrakcije urana iz morske vode. Jedna od ključnih istraživačkih ekipa, predvođena docentom Džao Rujem i profesorom Džu Guanšanjem iz Severoistočnog pedagoškog univerziteta, razvila je elektrodni uređaj za prikupljanje urana iz vode.
Ovaj metod je najmanje tri puta brži od postojećih tehnologija i potpuno ekološki prihvatljiv. Elektrod je napravljen premazivanjem tkanine od ugljeničnih vlakana sa dva monomera koji stvaraju materijal sa mikroskopskim porama i izdignućima, funkcionišući poput ultra tankog filtera.
Još jedan značajan doprinos dolazi od Kineske akademije nauka, gde je tim istraživača razvio materijal inspirisan strukturom krvnih sudova. Ovaj materijal omogućava ekstrakciju čak 20 puta više urana iz morske vode u poređenju sa ranijim metodama.
Pored istraživanja, Kina planira izgradnju priobalne fabrike za eksploataciju urana iz mora, sa početkom radova predviđenim za 2026. godinu. Ovaj projekat vodiće Kineska akademija inženjerske fizike, institucija odgovorna za razvoj nuklearnog naoružanja.
Pored inovacija u tehnologiji ekstrakcije urana iz morske vode, Kina ostvaruje uspehe i u pronalaženju novih kopnenih nalazišta. Velike rezerve urana otkrivene su na dubinama koje su se ranije smatrale nepristupačnim.
Prema naučnicima uključenim u ove projekte, procenjeno je da ukupne rezerve urana u Kini mogu biti deset puta veće od prvobitnih procena, dostižući oko dva miliona tona.
Ovo bi postavilo Kinu uz rame sa Australijom, jednom od zemalja najbogatijih uranom na svetu. Međutim, vađenje urana sa dubina od čak tri kilometra predstavlja tehnički i finansijski izazov, uporediv sa složenostima ekstrakcije urana iz morske vode.
Kineski napori u razvoju tehnologija za eksploataciju urana iz mora privlače pažnju širom sveta. Kako se predviđa, ova tehnologija ima potencijal da transformiše globalni energetski sektor, obezbeđujući praktično neiscrpne izvore nuklearnog goriva.
Uz procenu da su okeanske rezerve urana hiljadu puta veće od kopnenih, ova oblast istraživanja mogla bi da postane temelj buduće energetske stabilnosti.
Kombinacija naprednih istraživanja, razvoja novih tehnologija i ulaganja u infrastrukturu pozicionira Kinu kao globalnog lidera u ovoj oblasti, dok istovremeno rešava svoje nacionalne energetske izazove.
Očekuje se da će uspeh kineskih istraživača inspirisati i druge zemlje da pojačaju napore u razvoju sličnih tehnologija, čime bi čovečanstvo napravilo korak bliže ka energetski održivoj budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
