Trgovinska tenzija između Vašingtona i Pekinga ponovo se rasplamsala — i to jače nego ikada. Dok Sjedinjene Američke Države pooštravaju lučke tarife, Kina uzvraća istom merom.
Iza ovih brojki i izjava stoji sve dublji jaz između dve najveće svetske ekonomije, koji više ne prikrivaju ni diplomatske fraze.
Prema pisanju britanskog lista The Guardian, američka administracija od 7. oktobra naplaćuje povećane lučke takse svim teretnim brodovima koji imaju veze s Kinom. Zvanični razlog? „Nepravedne prakse u pomorskoj trgovini“.
U Pekingu to tumače kao pokušaj pritiska, pa su odmah odgovorili — uveli su ograničenja na izvoz retkih metala i industrijskih magneta, što je izazvalo otvoreno negodovanje predsednika SAD Donalda Trampa. On sada preti uvođenjem stoprocentnih carina na celokupan kineski uvoz od 1. novembra.
U igru se uključio i američki ministar finansija Skot Besent, koji tvrdi da Kina „pokušava da povuče i ostatak sveta sa sobom“, nanoseći time štetu globalnoj ekonomiji. Po njegovim rečima, sve to će se najteže odraziti upravo na kinesku privredu.
Ali iz Ministarstva trgovine Kine stigao je odgovor u poznatom tonu: pokušaji Vašingtona da zastraši Peking carinama „nisu način da se gradi poverenje između dve zemlje“. I još jasnije — Kina je spremna da razgovara, ali isto tako i „da se bori do kraja“ ako bude potrebno.
Dok obe strane razmenjuju oštre poruke, pregovori ipak traju. Većina novih tarifa još nije stupila na snagu, ali ako dogovor ne bude postignut, sve mere bi mogle postati aktivne već 10. novembra. To bi moglo da otvori novo poglavlje globalne trgovinske nestabilnosti.
Tramp, koji će krajem meseca boraviti na samitu foruma Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Seulu, planira susret sa kineskim liderom Si Đinpingom. Besent tvrdi da će se sastanak sigurno održati, iako iz Pekinga za sada nema zvanične potvrde.
Mnogi analitičari smatraju da bi taj susret mogao postati prekretnica – ili, u najmanju ruku, trenutak kada će se jasno videti da li je preostala volja za kompromisom.
U međuvremenu, američke mere idu i korak dalje. U Beloj kući se čak pojavila ideja da se kineskim aviokompanijama zabrani prelet preko Rusije na putu ka Sjedinjenim Državama — uz objašnjenje da im to „daje nepravednu prednost“ nad američkim prevoznicima.
Takve odluke deluju sve više kao deo šire igre u kojoj trgovina postaje samo izgovor, a stvarna borba vodi se oko kontrole tržišta i tehnologija budućnosti.
Koliko daleko su spremni da odu — pitanje je na koje trenutno niko nema jasan odgovor. Jedno je sigurno: svaka sledeća odluka, bilo u Vašingtonu ili Pekingu, mogla bi da pomeri granice ne samo u ekonomiji, već i u svetskom poretku koji se menja iz dana u dan.
Webtribune.rs
