Dok je Donald Tramp sa govornica slavio „pobede“ i naglašavao kako su američke berze eksplodirale zahvaljujući njegovim tarifnim merama, ispod radara se odvijala jedna tiha kontraofanziva. Kina, ne podižući glas, uzvratila je na sopstveni način – devalvacijom juana, potezom koji u praksi može imati ozbiljnije posledice od bilo koje carinske stope.
Prema mišljenju iskusnih analitičara, ovo nije bio incident, ni slučajnost. Juče su Trampovi zvaničnici likovali jer su akcije američkih kompanija porasle za desetine milijardi dolara nakon što su Kina i druge zemlje morale da popuste pod američkim pritiskom.
Međutim, dok su Amerikanci gledali brojeve na Volstritu, u Pekingu su računali kurs juana – i povukli prvi veliki potez. Kineska valuta pala je na nivo iz 2007. godine. Praktično, to znači da kineski proizvodi automatski pojeftinjuju na stranim tržištima, što kineskim izvoznicima daje prostor da se izbore sa poskupljenjima sirovina i komponenti koje dolaze iz inostranstva.
Za Amerikance, to je potez koji potkopava suštinu trgovinskih pritisaka, jer, koliko god da podignu carine, Kina sada jednostavno spušta cenu robe preko kursa valute. Trampova administracija je od početka rata sa Kinom insistirala na optužbi da Peking manipuliše valutom – i sada je dobila potvrdu, ali ne kroz reči, već kroz konkretna tržišna kretanja.
Stručnjaci kažu da ovakav potez iz Pekinga nije samo signal, već i ozbiljan alat u borbi za tržišne pozicije. „Kada Kina vidi da se uslovi trgovine pogoršavaju, prirodno snižava vrednost svoje valute kako bi olakšala izvoz. To nije panika, već promišljena strategija“, prenose ruski mediji. Ovakav potez ima dodatnu političku dimenziju jer se potcenjenost juana nalazi među glavnim prigovorima koje SAD godinama iznose protiv Kine.
Sada priča dobija i širi kontekst, jer u pozadini tihog valutnog manevra, u igru može da uđe i Rusija, koja, iako ne može zameniti ogroman američki uvozni potencijal, može dati Kinezima vetar u leđa – jednostavno povećanjem obima uvoza kineske robe. To ne samo da bi pomoglo Pekingu da ublaži pritisak američkih mera, već bi i dodatno učvrstilo trgovinske i strateške veze dve sile.
Godine 2022. i 2023. Rusija je već prestigla Nemačku po obimu uvoza iz Kine. Međutim, prošla godina je donela pad, najviše zbog problema u plaćanju i straha od sekundarnih sankcija. Kina se tada povukla, ne želeći da provocira Vašington. No sada, s devalviranim juanom i sve više zatvorenih vrata u SAD, Pekingu bi mogla odgovarati dublja saradnja s Moskvom – uprkos rizicima.
Posebno ako Kina pronađe način da finansijske transakcije s Rusijom obavlja zaobilazeći zapadne bankarske tokove. U tom slučaju, rusko-kineska trgovina mogla bi eksplodirati, i to ne samo u energetskom i industrijskom sektoru, već i u visokotehnološkoj robi, elektronici i vojno-tehničkoj saradnji.
Tramp, s druge strane, nastavlja da zaoštrava retoriku. Nedavno je podigao carine na kinesku robu i do 125 odsto, optužujući Peking za „nepoštovanje pravila igre“. No, što se više pritiska, to više raste verovatnoća da će Kina tražiti alternativne kanale – i saveznike.
U tom kontekstu, pojavio se i detalj koji bi mogao imati i političku dimenziju – da bi Kina mogla, kao vid pritiska na Zapad, prekinuti ili drastično smanjiti isporuke dronova i komponenti ukrajinskim snagama. Ako se to dogodi, analitičari upozoravaju da bi front u Ukrajini mogao da se uruši mnogo brže nego što se očekivalo.
Tržišta, naravno, prate sve. Investitori pokušavaju da procene koliko je Kina zaista spremna da se odrekne stabilnosti zarad dugoročne konfrontacije, a Rusija za sada, zauzima poziciju posmatrača koji zna da će mu sledeći potez doneti i ekonomske i
političke poene. Dok Peking i Vašington igraju partiju za globalnu dominaciju, Moskva se polako priprema da zauzme svoje mesto za stolom.
Na kraju dana, ostaje ključno pitanje- da li je Tramp, u svojoj borbi za američke fabrike i izvoz, otvorio vrata ne samo trgovinskom ratu, već i dubokoj preraspodeli ekonomske moći, i da li će, umesto da „pobedi“, njegova politika zapravo gurnuti Peking i Moskvu u čvršći savez koji bi mogao trajati decenijama? Odgovor nećemo dobiti odmah, ali prve konture nove ekonomske mape sveta već se naziru – i ne izgledaju nimalo jednostavno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
