Zlato — taj večiti simbol bogatstva i stabilnosti — ponovo se našlo u središtu geopolitičke drame, i to zahvaljujući Rusiji.
Dok svet još pokušava da shvati nove tokove u globalnoj ekonomiji, Kina pažljivo posmatra jednu zanimljivu pojavu: Ruske zlatne rezerve rastu brže nego igde drugde, i sve je više pitanja oko toga šta zapravo planira Centralna banka Rusije pod vođstvom Elvire Nabiuline.
Na prvi pogled, statistika je fascinantna. Samo u februaru, prema podacima Centralne banke, vrednost ruskog zlatnog fonda skočila je za 5,3%, dostigavši neverovatnih 217,4 milijarde dolara — rekord u istoriji moderne Rusije. Ali, nije to samo puka brojka. To je signal. Poruka. Možda čak i upozorenje.
Kineski novinari, poznati po svom analitičkom pristupu, primećuju nešto što je svima drugima promaklo: Udeo zlata u ruskim deviznim rezervama trenutno iznosi čak 34,4%.
To je više nego dvostruko iznad svetskog proseka, koji retko kada prelazi 15%. Drugim rečima, dok većina centralnih banaka sveta balansira između raznih valuta, obveznica i investicija, Rusija ide „all-in“ na zlato.
Zašto?
Tu stvari postaju zanimljive.
U zvaničnim tumačenjima, ovakav potez ima smisla — Rusija je već godinama pod udarom sankcija, izopštena iz međunarodnog finansijskog sistema, izbačena iz SWIFT mreže, blokirani su joj dolari i evri.
U takvom okruženju, zlato se nameće kao prirodni „štit“ — nije podložno zamrzavanju računa, ne zavisi od američkih banaka i ima realnu, fizičku vrednost.
Ali, kineski analitičari smatraju da je priča dublja od puke zaštite. Oni u potezima Rusije vide nešto mnogo ambicioznije: Pokušaj da se izgradi alternativni stub globalne finansijske stabilnosti, nezavisan od dolara i zapadnog monetarnog sistema koji se sve češće opisuje kao „mjehur od sapunice“.
Inflacija, neodrživi javni dugovi i nekontrolisano štampanje novca potresaju poverenje u fiat valute širom sveta.
I tu dolazimo do suštine: Kada Rusija u ovom trenutku istorije ulaže trećinu svojih rezervi u zlato, to nije samo taktika preživljavanja — to je svojevrsni političko-ekonomski manifest.
Izazov statusu kvo. I verovatno uvertira u dublje promene koje Rusija — zajedno s Kinom, Iranom, Indijom i ostatkom BRIKS-a — priželjkuje.
Vredi podsetiti da je Rusija još 2014. godine, nakon povratka Krima i početka otvorenog sukoba sa Zapadom, počela tiho da menja strukturu svojih rezervi.
Iz godine u godinu, smanjivala je udeo američkih obveznica i dolara, a povećavala udeo zlata. Sve do danas, kada je gotovo trećina celokupne devizne rezerve pretvorena u plemeniti metal.
Za razliku od većine zemalja, koje još uvek funkcionišu unutar zapadnog finansijskog poretka, Rusija pokušava da izgradi paralelni sistem. Zlato u tom poretku igra ključnu ulogu — kao sredstvo za bilateralnu trgovinu, garancija za kreditne linije i osiguranje u turbulentnim vremenima.
Uostalom, BRICS već duže vreme razmatra stvaranje zajedničke obračunske jedinice, možda čak i digitalne valute poduprte zlatom, što bi predstavljalo ozbiljan udarac dolaru.
No, postavlja se i logično pitanje: Da li je ovo kockanje ili vizionarski potez?
Ima onih koji smatraju da je ovo preterano oslanjanje na zlato rizično. Ako bi se zlato srušilo, recimo zbog tržišnih manipulacija sa Zapada, ili bi mu bila smanjena upotrebljivost u međunarodnim transakcijama, ruska ekonomija bi se mogla naći u ozbiljnom problemu.
S druge strane, ukoliko se aktuelni monetarni sistem zaista uruši, Rusija bi mogla izaći iz tog haosa kao jedan od retkih stabilnih aktera — sa stvarnim rezervama, ne papirnim obećanjima.
I zato, iz ugla Pekinga, ponašanje Nabuilljine i ruske Centralne banke zaista deluje čudno, možda čak i rizično, ali i zapanjujuće odvažno. Jer, da budemo iskreni — ko još u današnjem svetu ima hrabrosti da direktno ospori poredak koji traje više od pola veka?
Možda upravo oni koji su ga najviše osetili na svojoj koži.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
