Svaki susret Vladimira Putina i Si Đinpinga važan je i za njihove zemlje i za svet. Susret u Pekingu, u kojem su svečano otvorene Zimske olimpijske igre, možda za Kinu i Rusiju nije značajniji od prethodnih, ali za svet – jeste.
Si je objavio da je njegova zemlja spremna da sa Rusijom radi na Međunarodnoj naučnoj lunarnoj stanici.
Dodao je da je Kina zainteresovana i za saradnju sa Rusijom u oblasti naučnih i tehnoloških inovacija, uključujući veštačku inteligenciju.
Prethodno su lideri dve zemlje potpisali zajedničku izjavu o ulasku međunarodnih odnosa u novu eru i o globalnom održivom razvoju.
U izjavi se naglašava: „Prijateljstvo naših država nema granice, nema zabranjene zone u saradnji. Jačanje bilateralne strateške saradnje dve zemlje nije usmereno protiv trećih i nije pod uticajem promenljivog međunarodnog ambijenta i situacionih promena u trećim zemljama“.
U tekstu izjave se – bez formalnog pominjanja SAD i njihovih saveznika – ukazuje:
„Neke snage, koje predstavljaju manjinu na svetskoj sceni, nastavljaju da zagovaraju jednostrane pristupe rešavanju međunarodnih problema i pribegavaju politici moći, praktikuju mešanje u unutrašnje stvari drugih država, narušavajući njihova legitimna prava i interese, izazivajući protivrečnosti, nesuglasice i konfrontacije. Ta manjina ometa razvoj i napredak čovečanstva, što izaziva odbojnost međunarodne zajednice“.
Prema izjavi, Rusija i Kina su „jedinstvene u shvatanju da je demokratija univerzalna vrednost, a ne privilegija pojedinih država i da je njena promocija i zaštita zajednički zadatak cele svetske zajednice“.
Upozorili su da se demokratija ne gradi po šablonama i da – u zavisnosti od društveno-političkog ustrojstva, istorije, tradicije i kulturnih karakteristika određene države – njen narod ima pravo da bira takve oblike i metode sprovođenja demokratije koji odgovaraju specifičnostima njihove države”.
Posebno su ukazali: Pravo da sude da li je država demokratska – imaju samo njeni ljudi. Pokušaji pojedinih država da nametnu svoje `demokratske standarde` drugim državama, da sebi prisvoje monopolsko pravo da procenjuju stepen usklađenosti sa kriterijumima demokratije, da povuku linije podele po ideološkim osnovama, uključujući stvaranje uskih blokova i situacionih saveza, zapravo su primer gaženja demokratije i odustajanja od njenog duha i pravih vrednosti. Takvi pokušaji su dokaz da se neko ponaša kao hegemon i predstavljaju ozbiljnu pretnju globalnom i regionalnom miru i stabilnosti, a i podrivaju stabilnost svetskog poretka“.
Si i Putin su se saglasili da njihove zemlje energičnije rade na povezivanju razvojnih planova Evroazijske ekonomske unije i inicijative Jedan pojas, jedan put.
Oglasili su i nameru da razvijaju saradnju u formatu Rusija-Indija-Kina.
Izjavom su izrazili zabrinutost zbog „ozbiljnih izazova u oblasti međunarodne bezbednosti“ i naveli da polaze od činjenice da su sudbine naroda svih zemalja međusobno povezane, da nijedna država ne može i ne treba da jača svoju bezbednost „izolovano od bezbednosti celog sveta i na račun bezbednosti drugih država“.
U izjavi se fiksira da će se Rusija i Kina odupreti mešanju spoljnih sila pod bilo kojim izgovorom u unutrašnje poslove suverenih zemalja, da će protiviti „obojenim revolucijama”.
Rusija je zajedničkom izjavom „ponovo potvrdila svoju privrženost principu jedne Kine“, odnosno – da je Tajvan „sastavni deo Kine“, pa se Moskva „protivi nezavisnosti Tajvana u bilo kom obliku“.
Kina i Rusija zajedničkom izjavom ukazuju da „pojedinačne države, vojno-političke alijanse ili koalicije teže ostvarivanju direktne ili indirektne jednostrane vojne prednosti na štetu bezbednosti drugih, uključujući i putem nelojalne konkurencije, intenziviranja geopolitičkog rivalstva, naduvavanja antagonizma i konfrontacije – ozbiljno podrivaju red u sferi međunarodne bezbednosti i globalne strateške stabilnosti”.
Posebno su naglasile da se protive širenju NATO i pozvale Alijansu da napusti „ideologizovane pristupe Hladnog rata“, da poštuje suverenitet, bezbednost i interese drugih zemalja, različitost njihovih civilizacijskih i kulturno-istorijskih puteva“ i da „objektivno i pravedno tretira miran razvoj drugih država“.
Takođe su se izjavom usprotivile formiranju zatvorenih blokova i suprotstavljenih tabora u azijsko-pacifičkom regionu i stavile do znanja da „ostaju veoma oprezne u pogledu negativnog uticaja američke indo-pacifičke strategije na mir i stabilnost u tom regionu“.
Rusija i Kina ne kriju da su ozbiljno zabrinute zbog formiranja alijanse AUKUS od strane SAD, Velike Britanije i Australije jer povećava rizik pokretanja trke u naoružanju u regionu, uključujući širenje kruga zemalja sa nuklearnim oružjem.
U ovome kontekstu su upozoril: „Nuklearne sile moraju napustiti hladnoratovski mentalitet i smanjiti ulogu nuklearnog oružja u politici“.
Istovremeno su pozvale Sjedinjene Države da odustanu od planova za raspoređivanje kopnenih raketa srednjeg i manjeg dometa u azijsko-pacifičkom regionu i Evropi.
Ocenile su da vojno-biološke aktivnosti Sjedinjenih Država predstavljaju pretnju za Rusiju i Kinu.
Kina je objavila da se sa razumevanjem odnosi prema predlozima koje je iznela Rusija o formiranju bezbednosnih garancija u Evropi i da ih podržava.
