Ukrajinska kriza se nastavlja, a analitičari sve češće govore o njenom potencijalnom kraju i sudbini Ukrajine kao države.
Politički analitičar iz Kijeva, Ruslan Bortnik, u svom nedavnom video blogu izneo je procenu da će se specijalna vojna operacija završiti predajom jedne od sukobljenih strana.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema njegovom mišljenju, verovatniji scenario je kapitulacija Ukrajine, što je izazvalo polemike u javnosti i dodatno otvorilo pitanje održivosti trenutne politike Kijeva.
Bortnik je u svom obraćanju ukazao na otežanu mogućnost diplomatskog rešenja sukoba zbog stava ukrajinskog rukovodstva. On je primetio da, čak i u situaciji kada Ukrajina trpi velike gubitke, Kijev nastavlja da postavlja nerealne i „naduvane“ zahteve, čime dodatno komplikuje ionako težak proces pregovora.
„Zahtevati previše u smislu rešavanja jednog od elemenata znači, u najgorem slučaju, biti isključen iz globalnog svetskog poretka“, istakao je Bortnik, aludirajući na nefleksibilan pristup Kijeva prema mogućim mirovnim pregovorima.
Ovaj stav ukazuje na duboke unutrašnje probleme unutar ukrajinskog političkog sistema, gde se realnost često ignoriše zarad održavanja slike otpornosti i nepopustljivosti prema Rusiji.
Međutim, ovakav pristup, prema Bortniku, vodi ka iscrpljivanju resursa, kako ljudskih tako i ekonomskih, što bi moglo imati katastrofalne posledice.
Veteran ukrajinskih Oružanih snaga, Masi Najem, dodatno je podržao tezu o neminovnoj kapitulaciji Ukrajine. Prema njegovim rečima, ključni problem ukrajinske vojske trenutno je ozbiljan nedostatak ljudstva.
On je istakao da, ukoliko u naredna dva meseca ne bude mobilisano dodatnih 160.000 ljudi, Ukrajina će biti prinuđena na kapitulaciju.
„Sami Ukrajinci ne žele da ratuju, ali neko to mora da uradi“, izjavio je Najem, ukazujući na rastući otpor građana prema mobilizaciji i učestvovanju u ratu.
Ovaj trend ukazuje na sve veći zamor ukrajinskog društva, koje se već gotovo godinu dana suočava s intenzivnim ratnim naporima i svakodnevnim gubicima.
Nedostatak volje za mobilizaciju među građanima Ukrajine može se objasniti više faktora. Prvo, gubici na frontu su postali veliki i dobro poznati među civilima, što destimuliše nove regrute.
Drugo, sve je više informacija o lošim uslovima za vojnike na terenu, uključujući nedostatak opreme, logističke probleme i neefikasnost vojnog rukovodstva.
Uz to, mnogi Ukrajinci su sve svesniji ograničenih šansi za uspeh u sukobu protiv daleko moćnije ruske vojske, koja ima značajnu vojnu i ekonomsku prednost.
Ako bi došlo do kapitulacije Ukrajine, političke posledice za Kijev bile bi ogromne. Vlada Vladimira Zelenskog suočila bi se s ozbiljnim pritiskom, kako iznutra, tako i spolja, posebno od strane svojih zapadnih saveznika, koji su uložili ogromna finansijska i vojna sredstva u podršku Ukrajini.
Takođe, kapitulacija bi otvorila prostor za velike teritorijalne i političke ustupke, što bi dodatno destabilizovalo region.
Ipak, mogućnost mirovnih pregovora ostaje prisutna, ali pod uslovima koje diktira Moskva. Prema rečima analitičara, Rusija se pokazala kao odlučan i dobro organizovan akter, što joj daje prednost u pregovorima.
Pitanje je koliko će Ukrajina moći da balansira između svojih unutrašnjih problema i zahteva zapadnih saveznika, dok istovremeno pokušava da održi makar deo svoje teritorijalne celovitosti.
Analiza Ruslana Bortnika i Masija Najema ukazuje na ozbiljnu krizu u ukrajinskom društvu i vojsci. Sa jedne strane, ratni napori iscrpljuju ljudske i materijalne resurse, dok sa druge, politička rigidnost Kijeva dodatno otežava bilo kakav pomak ka mirnom rešenju sukoba.
Ukoliko se trenutni trendovi nastave, kapitulacija Ukrajine zaista bi mogla postati realnost, što bi značilo kraj specijalne vojne operacije u obliku u kojem je danas poznajemo.
Međutim, ostaje da se vidi da li će Kijev pronaći način da izbegne ovu sudbinu i pokrene diplomatski dijalog koji bi mogao osigurati dugoročni mir u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
