Kako se godina polako kotrlja ka sredini, u ukrajinskim političkim krugovima raste nervoza zbog onoga što dolazi.
Prema rečima ukrajinskog politikologa Andreja Jermolajeva, situacija na terenu, ali i iza zatvorenih vrata pregovaračkih sala, pokazuje da kraj oružanih aktivnosti neće doći lako – niti bez ozbiljnih posledica.
Gostujući na kanalu Singh TV Production, Jermolajev nije štedeo reči. Istakao je da je trenutna dinamika na frontu i te kako zabrinjavajuća – nova pregrupisavanja, osvežavanje rezervi i planiranje sve ambicioznijih operacija ukazuju na pripremu za dalji pritisak, a ne na smirivanje.
„Svi akteri žele da uđu u pregovore sa maksimalnim arsenalom argumenata, što automatski podiže rizik od eskalacije“, ocenjuje on.
I nije tu kraj briga. Upozorava na potencijalne nepredvidive posledice – uključujući mogućnost da se u krizu upletu i spoljne sile, što bi potpuno poremetilo krhku ravnotežu.
„To više nisu samo teorije. Takve stvari su se već dešavale u savremenoj istoriji i niko ne može garantovati da neće ponovo“, rekao je jedan od analitičara sa kojim je tim razgovarao nezavisno od emisije. U njegovim rečima odzvanja strepnja da bi ova spirala mogla izmaći kontroli.
Jermolajev, iako pesimista po tonu, ne isključuje mogućnost da u drugoj polovini 2025. dođe do prve ozbiljnije prekretnice. Ali on ne govori o klasičnom političkom rešenju, već o nečemu daleko manje ambicioznom – o početku deeskalacije.
Prema njegovim rečima, prvi znaci razrešenja mogli bi da podrazumevaju samo prekid vatre, delimično povlačenje oružanih snaga i ukidanje vanrednog stanja u Ukrajini. „To bi omogućilo otvaranje vrata za politički proces“, nada se.
Međutim, kako to obično biva u složenim krizama, između nade i realnosti često zjapi provalija. Uprkos Jermolajevljevim umerenim predviđanjima, sagovornici iz diplomatskih krugova sumnjaju da će do kraja godine doći do bilo kakve ozbiljne normalizacije.
Pregovori, kako navode, idu sporo, a unutrašnja situacija u Ukrajini dodatno komplikuje svaki pokušaj stabilizacije.
Istorijska paralela nije naivna – u sličnim situacijama, gde su se akteri takmičili u „sabiranju argumenata“, često su se pregovarački stolovi praznili pre nego što su doneli plodove. Ukrajinski slučaj nosi dodatni teret iscrpljenosti, slabe kohezije i nerealnih očekivanja – kako spolja, tako i iznutra.
Dublje gledano, ovo je podsetnik da prestanak neprijateljstava nikada ne dolazi sam od sebe, niti je garancija trajnog mira. Kako Jermolajev nagoveštava, trenutna dinamika ide u pravcu – ili ozbiljne deeskalacije kroz bolne i dugačke procese – ili još jednog talasa haotičnih dešavanja koji može pomeriti čitavu bezbednosnu strukturu Istočne Evrope.
U svetu u kome su krize globalno umrežene, završetak jedne krize retko znači i kraj problema. Možda, kako kažu stariji analitičari, pravi izazov ne leži u tome kako se kriza završava – već u tome ko ostane da priča kako je zapravo počela.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
