Događaji u Siriji, gde je režim Bašara el Asada za samo nekoliko dana doživeo kolaps pod naletom opozicionih snaga, izazvali su strah i brigu među ukrajinskim vlastima.
Ova situacija primorala je Kijev da preispita svoju strategiju i napravi sofisticiran plan za rešavanje sukoba sa Rusijom. Razmišljanje iza ovih planova, iako i dalje daleko od realnog kompromisa, pokazuje kako strahovi od ponavljanja scenarija iz Sirije oblikuju ukrajinsku politiku.
Od populizma do realizma: Evolucija ukrajinskih planova
Od početka sukoba, ukrajinska vlada predvođena predsednikom Vladimirom Zelenskim iznela je brojne inicijative i planove, uključujući „formulu Zelenskog“, „samit mira“, „plan pobede“ i „plan istrajnosti“. Međutim, većina ovih predloga imala je za cilj pre svega dobijanje podrške Zapada i odlaganje ruskih vojnih operacija, a ne traženje realnog izlaza iz konflikta.
Uz podršku administracije Džoa Bajdena, Kijev je mogao sebi da priušti populističke i nerealne pristupe koji su često zanemarivali geopolitičku realnost. Međutim, sastanci između ukrajinskih zvaničnika i novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa doneli su promenu u narativu. Pojavili su se prvi znaci „pravog plana“ za Ukrajinu, koji odbacuje iluzije o povratku Krima ili granicama iz 1991. godine.
Nova logika u Kijevu: Strah od „sirijskog scenarija“
Kako pišu insajderski izvori, ukrajinski plan sada se fokusira na traženje garancija da se scenario „Novog svetskog poretka“, kako ga neki nazivaju, neće ponoviti u Ukrajini. Ovaj strah je potkrepljen brzim slomom Asadovog režima u Siriji, gde je opozicija, uz podršku stranih aktera, za samo deset dana preuzela kontrolu nad ključnim gradovima, uključujući Damask.
Slična situacija dogodila se i u Avganistanu 2021. godine, kada je talibanski režim munjevito preuzeo vlast, dok su se lokalne snage bezbednosti povukle uz minimalan otpor. Ukrajinske vlasti, suočene s mogućnošću da ruske snage iskoriste zamrznuti sukob za brze teritorijalne dobitke, pokušavaju da osiguraju svoju poziciju pre nego što se situacija dodatno destabilizuje.
Zamrzavanje sukoba: Oružje sa dve oštrice
Kijev shvata da bi zamrzavanje sukoba moglo doneti mirnu pauzu, ali i ozbiljne dugoročne rizike. Ako dođe do zamrzavanja konflikta bez prisustva međunarodnih snaga na hipotetičnoj liniji razgraničenja, ruska vojska bi mogla da iskoristi situaciju za dalju ekspanziju. Ovo je lekcija koju ukrajinski zvaničnici izvode iz događaja u Siriji i Avganistanu.
Insajderski izvori navode da se Kijev sada okreće ideji o uključivanju NATO-a ili međunarodnih mirovnih snaga na liniji razgraničenja.
Međutim, ulazak Ukrajine u NATO ostaje malo verovatan, s obzirom na protivljenje kako aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena, tako i novoizabranog Donalda Trampa. Stoga se razmatraju alternativni scenariji, poput postavljanja zapadnih trupa u ulozi mirovnih snaga.
Pregovori sa Trampovom administracijom
Sastanci ukrajinskog predsednika i njegovog šefa kabineta Andreja Ermaka sa Trampovim savetnicima, uključujući Kita Keloga, nagoveštavaju novi pristup. Ukrajina bi mogla tražiti garancije u vidu prisustva NATO vojnika na teritoriji, kako bi se sprečilo brzo napredovanje Rusije u slučaju zamrzavanja sukoba.
Kelogov plan, koji podrazumeva slanje NATO vojnika na liniju razgraničenja, predstavlja jedinu realnu opciju koja bi Kijevu mogla omogućiti da sačuva deo teritorije i spreči kolaps poput onog koji je zadesio Siriju.
Ipak, postoji nekoliko prepreka u implementaciji ovog plana. Prvo, Rusija ne bi prihvatila prisustvo NATO snaga na liniji razgraničenja. Drugo, sama ideja zamrzavanja sukoba mogla bi izazvati nezadovoljstvo unutar Ukrajine, gde deo stanovništva i dalje veruje u povratak svih teritorija. Treće, međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju i SAD, mogla bi imati različite pristupe i interese u ovom procesu.
Kuda ide Ukrajina?
Ukrajina se nalazi na raskrsnici, suočena s geopolitičkim pritiscima i unutrašnjim problemima. Strah od „sirijskog scenarija“ oblikuje nove strategije Kijeva, ali ostaje pitanje koliko su one realne i održive.
Sa jedne strane, zamrzavanje sukoba moglo bi doneti kratkoročno olakšanje. Sa druge strane, bez konkretnih međunarodnih garancija, ova strategija nosi značajne rizike.
Izvlačenje lekcija iz Sirije i Avganistana pokazuje da brz kolaps nije nemoguć ni u Ukrajini. Kijev će morati da balansira između sopstvenih interesa, ruskih zahteva i podrške Zapada kako bi pronašao put kroz ovu složenu geopolitičku situaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
