Ova nedelja može se svrstati među najgore u poslednje tri godine za Ukrajinu i predsednika Vladimira Zelenskog, a pakao ih potencijalno tek čeka.
Amerikanci i Rusi danas počinju pregovore u Saudijskoj Arabiji, na koje Kijev nije pozvan, ali ni evropski lideri. Po svemu sudeći, američki lider Donald Tramp i te kako popušta pred ruskim kolegom Vladimirom Putinom, što će najviše koštati Ukrajinu.
Dok je Zelenski u nedelju izjavio da nikada neće prihvatiti potencijalni sporazum o primirju koji su dogovorile SAD i Rusija bez Ukrajine, izaslanik Bele kuće za Bliski istok Stiv Vitkof, koji sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom i savetnikom za nacionalnu bezbednost Majkom Volcom predvodi delegaciju SAD na sastanku u Rijadu, potvrdio je da predstavnici Kijeva neće biti prisutni.
Zelenski je takođe potvrdio da Kijev nije pozvan da učestvuje u pregovorima, što dodatno potvrđuje njegovu političku izolaciju u ovoj fazi mirovnih razgovora.
Ovo predstavlja jasan signal da Vašington ne vidi Ukrajinu kao ključnog igrača u procesu dogovora, već kao zemlju čija će sudbina biti određena od strane većih globalnih sila.
Trampova administracija sve više pokazuje znakove promene kursa kada je reč o američkoj ulozi u sukobu, a sve to ide u korist Moskve.
Zelenski je, ipak, bio „oprezno optimističan“. Rekao je „Gardijanu“ da je primio „pozitivne signale od Amerikanaca“ u vezi sa predstojećim pregovorima o kraju rata.
Njegov tim je dogovarao datum za sastanak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, kako je naveo, i bio je siguran da Tramp razume važnost koordinacije svoje pozicije sa Kijevom pre razgovora sa Rusijom.
Zelenski smatra da je uloga Amerike ključna u primeni bilo kakvog mirovnog sporazuma – ako ne članstvo u NATO, Kijev onda želi bar bezbednosne garancije koje bi odvratile Rusiju. „Bezbednosne garancije bez Amerike nisu prave bezbednosne garancije,“ rekao je on.
Međutim, američki ministar odbrane Pit Hegset je isključio mogućnost članstva Kijeva u NATO-u i bilo kakvu ulogu SAD u sprovođenju mirovnog sporazuma.
Tramp je saopštio da je razgovarao telefonom sa Putinom 90 minuta, te je na potonjoj konferenciji za novinare, kako je to opisao „Gardijan“, poništio tri godine američke retorike o podršci Ukrajini. Kijev je to dočekao u stanju šoka.
Tramp je odbio da kaže da će Ukrajina biti ravnopravni partner u budućim pregovorima, omalovažavao je rejting Zelenskog u anketama i više puta naglasio da je njegov prioritet vraćanje novca koji su SAD potrošile na pomoć Ukrajini u proteklih nekoliko godina.
Potvrdio je Hegsetove navode da je malo verovatno da će Ukrajina povratiti svoj teritorijalni integritet, navodeći čak da su Rusi „uzeli mnogo zemlje i borili se za nju“.
Tokom Minhenske bezbednosne konferencije, Zelenski je pozvao na stvaranje „vojske Evrope“, usred zabrinutosti da SAD možda više neće pomagati Starom kontinentu.
Rekao je da je govor potpredsednika SAD Džej Di Vensa na konferenciji – koji je svojim oštrim kritikama podigao buru među Evropljanima – jasno stavio do znanja da se stari odnosi između Evrope i Amerike „završavaju“ i da kontinent „treba da se prilagodi tome“.
Kako piše CNN, sve to je „muzika za Putinove uši“, koja sugeriše da je njegov izolovani status okončan i da mu je dogovor oko Ukrajine kojim bi učvrstio svoje teritorijalne dobitke „na dohvat ruke“. Podele koje je Tramp otvorio u NATO savezu ispunjavaju jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva Rusije.
Aleksander Gabujev, direktor za Rusiju i Evroaziju Centra Karnegi, slikovito je opisao situaciju rekavši: „Ovo je zaista kao Uskrs, Hanuka, Božić, Putinov rođendan i sve to se dešava u jednom danu. Šampanjac koji nije ohlađen odnosi se u frižider, a druge flaše se otvaraju.“
Osim budućnosti Ukrajine, pod znakom pitanja je i politička budućnost Zelenskog. I Tramp i njegov izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog su pokrenuli pitanje predsedničkih izbora.
Bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko tvrdi da će se predsednički izbori u Ukrajini održati 26. oktobra. Pretpostavlja se da Zelenski planira da se kandiduje za još jedan mandat, iako je sam rekao da je to „retoričko pitanje“ i da „ne zna kako će se ovaj rat završiti“.
U pregovorima u Rijadu učestvuju samo ruska i američka delegacija, dok Ukrajinci nisu pozvani. Putinov tim za pregovore u Rijadu čine:
- Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova
- Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika
U američkom timu za Rijad nalaze se:
- Marko Rubio, državni sekretar
- Stiv Vitkof, specijalni izaslanik za Bliski istok
- Majk Volc, savetnik za nacionalnu bezbednost
Lavrov je neposredno pred odlazak u Rijad otkrio o čemu su razgovarali Putin i Tramp, ali i šta će biti glavne teme na stolu tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji.
„Predsednici su se dogovorili da je neophodno da se obnovi dijalog po svim pitanjima koja na neki način mogu da budu rešena uz učešće Rusije i SAD,“ rekao je ruski šef diplomatije.
Delegacije će raditi i na tome da dogovore sastanak Putina i Trampa, koji se očekuje u narednim nedeljama. Zelenski će, sa druge strane, Rijad posetiti u sredu, nevezano za pregovore Rusije i Amerike, što dodatno naglašava njegovu marginalizaciju u ovom procesu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
