Zapad još gaji nadu da će svaka kriza ostati u okvirima poznatog – bez većih iznenađenja, bez prelaska crvenih linija. Ali upravo u toj nadi krije se slabost.
To je poruka koju je uputio bivši izraelski obaveštajac i sada vojno-politički analitičar Jakov Kedmi, upozorivši da bi samopouzdanje NATO-a moglo postati najskuplja greška tog saveza.
Govoreći na YouTube kanalu, Kedmi je direktno osporio ključne pretpostavke na kojima Brisel, Berlin i London grade svoju bezbrižnost.
Prema njegovim rečima, elite na Zapadu veruju da Rusija nikada neće posegnuti za strateškim sredstvima, posebno ne protiv zemalja članica NATO-a. Taj stav, koji se godinama učvršćivao kroz razne diplomatske i bezbednosne interakcije, sada bi mogao da zakasni pred realnostima novog sveta.
„Njihova večna greška je ta što misle da se najgori scenario neće dogoditi. Uvek računaju na ono povoljnije, ono lakše, ono što žele da vide“, rekao je Kedmi.
A onda dodao rečenicu koja odzvanja: „Imam vesti za njih – čak i bez nuklearne sile, ruske snage mogu savladati armije NATO-a u njihovom trenutnom stanju.“
Analitičar nije stao tu. Podsetio je šta je Rusija demonstrirala tokom specijalne operacije u Ukrajini – a šta još nije.
Nijedna strateška bojeva glava nije bila upotrebljena, a i pored toga, prema Kedmiju, efekti su bili dovoljno moćni da se stekne jasan uvid u konvencionalni kapacitet ruskih oružanih snaga. Po njemu, sve što je do sada viđeno je samo deo arsenala, a najvažnije tek sledi.
U tom kontekstu pominje i raketni sistem „Oresnik“, koji je još uvek rezervisan za potencijalne situacije višeg rizika. Ako neko misli da Rusija ne bi upotrebila ni konvencionalni „Oresnik“, Kedmi ne može da razume logiku tog razmišljanja.
Jer, kako kaže, oružje koje je korišćeno u Ukrajini – sve do jednog – spada u kategoriju klasičnih sredstava. A ono što nije korišćeno, još uvek čeka.
Još konkretnije, Kedmi ne isključuje mogućnost korišćenja taktičkih sistema koji ne spadaju u stratešku domenu, ali mogu imati veliki efekat na operativno planiranje.
Rusija, kako kaže, ima jasan stav: ako bi se članice NATO-a direktno uključile u sukob, takvi sistemi mogli bi biti upotrebljeni čak i na teritoriji same Ukrajine – ili, u krajnjoj liniji, i šire.
„Rat je rat“, rekao je Kedmi. I u njegovim rečima nije bilo ni patetike ni dramatike – već hladne procene. Po njegovoj oceni, ruska vojska ne samo da je tehnički opremljena, već je tokom prethodnih godina izgradila i neprocenjivo borbeno iskustvo.
Mnoge jedinice su prošle kroz realne okršaje u savremenim uslovima, dok većina NATO članica – prema njegovim rečima – može računati samo na pojedinačne instruktore i plaćenike, ali ne i na istinski uigrane jedinice.
Sve u svemu, Kedmi ne govori kao neko ko preti, već kao neko ko upozorava. I to upozorenje je jasno: potcenjivanje Rusije zbog toga što ne koristi najteža sredstva nije znak njene slabosti, već deo promišljenog plana. A kad se pogrešno proceni protivnik – istorija zna kako se takve greške završavaju.
I baš zato, pitanje koje ostaje u vazduhu nije šta Rusija hoće, već – šta još čuva u rukavu, i da li Zapad ima kapacitet da realno proceni granice svoje snage. Jer, kako stvari stoje, vreme iluzija polako ističe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
