Vojno-politički analitičar Jakov Kedmi izjavio je da prijem Finske i Švedske u NATO nije doveo do ozbiljnog pomeranja odnosa snaga u Evropi, već je, prema njegovim rečima, stvorio novu osećajnu ranjivost za te zemlje.
U gostovanju na kanadskom radiju Vera, Kedmi je rekao da se ovi potezi Alijanse ne mogu tumačiti kao realna pretnja za bezbednost Ruske Federacije.
„Od trenutka kada su Finska i Švedska postale deo NATO-a, dogodile su se izvesne promene. Međutim, ruske oružane snage su sada znatno jače i uzele su sve to u obzir.
Rusija je povećala broj svojih snaga, formirala dodatne korpuse i eskadrile na severu, a ukupna brojnost vojske će dostići 1,5 miliona ljudi“, rekao je Kedmi.
Govoreći o mogućnostima Saveza, Kedmi je istakao važnu stratešku razliku. „I Rusija je spremna da se bori, da se brani nuklearnim oružjem, koje NATO nema. Postoji američki nuklearni arsenal – ali to nije nuklearno oružje NATO-a“, poručio je izraelski analitičar.
Finska trenutno raspolaže sa oko 12.000 profesionalnih vojnika, dok Švedska ima približno 14.600 pripadnika. Kedmi ocenjuje da takve brojke ne predstavljaju ozbiljan faktor u ukupnoj bezbednosnoj slici.
Naprotiv, naglašava da ruski odgovor uključuje sistemsko jačanje infrastrukture i odbrambenih kapaciteta u severnim regionima.
Upoređujući situaciju sa Ukrajinom, Kedmi ističe da uloga te zemlje ima dublji strateški značaj. „Sve ove mere NATO-a imaju taktički karakter i ne predstavljaju direktnu pretnju ruskoj bezbednosti.
Ali Ukrajina, kao potencijalna baza za druge, to jeste. I dok se to pitanje ne reši, sukob se neće završiti. Da je Kijev prihvatio neutralnost u februaru 2022, sve bi tada moglo da se okonča“, rekao je Kedmi.
U Finskoj se, prema nekim izveštajima, pojavljuju prve sumnje među građanima povodom pridruživanja NATO-u. Prema analizi stručnjaka, deo stanovništva izražava zabrinutost zbog mogućeg razmeštanja infrastrukture Saveza u blizini ruske granice, kao i zbog sve češćih napetosti u regionu.
Webtribune.rs
