Na Bembaši, u hladnu Miljacku opet skaču na glavu od sreće. BiH je dobila pregovarački status sa EU ili kako se to već zove.
„Stiže velika nafaka, biće džabane i mažnjavanja, šatro projekti, optimalizacije, racionalizacije, adaptacije i te stvari. Lapo ino-posrednicima, lapo nama, a ostalo – linafo, šupljiranje. Kontaš?“
I Plenković se ispred HDZ raduje jer je doprinio realizaciji Tuđmanove glasovite izjave povodom utapanja Herceg-Bosne u Bošnjačko-hrvatsku federaciju: „Hrvati su dobili europsku zadaću da civiliziraju i kultiviraju Bošnjake“.
A Milanović kasnije: „Prvo safun pa onda parfem“.
Elem, Baščaršija sada više neće opojno mirisati na ćevapdžinice i ašćinice, na mezetluke i jemeke nego na francuske parfeme. Građanska elita na zidiću kraj „Park“ kafane na rubu rezignirano zaključuje: „Zapad je napokon shvatio da su muslimani pravi pravcati Evropljani, a ne islamski teroristi“.
Hrvati u „Herceg-Bosni“ nisu impresionirani jer sa dvostrukim državljanstvom ionako imaju putovnice i domovnice i Brisel ih prepoznaje kao građane Hrvatske – članice EU.
Dodik je, ne baš gorljivo kao Vučić, takođe podržavao evropski put, a ni Rusija nije bila protiv. Sa Majdanom i SVO sve se promijenilo.
Niko se i ne pita zašto su se vrata EU iznenada otškrinula za BiH. Obično se kaže da je kandidat ostvario neke evropske standarde, otklonio nesporazme sa susjednim državama i sl. Sarajevo se, međutim, vječito ljuti na Zagreb, a pogotovo na Beograd, a najviše na Banjaluku i Grude. Elem, BiH je napredovala na putu za EU, a nije se pomirila ni sama sa sobom.
Na terenu odnosi ni sa zagraničnim ni sa unutrašnjim komšijama nikad gori. Štaviše, američke službe onomad zvanično predviđaju „manje etničke sukobe“, što se može shvatiti kao inscenirani povod za intervenciju iliti samoispunjavajuća prognoza.
Ispada, Vašington opet kontra Briselu u BiH?! A EUFOR (ispostava NATO u BiH) kaže da je BiH mirna i stabilna.
No, poslije prijema Bugarske, Rumunije i napretka Moldavije i Ukrajine, svakome je valjda postalo jasno da nema veze da li su ispunjeni bilo kakvi uslovi. Trudio se – ne trudio, primiće te ili neće, zavisno od njihovih trenutnih političkih, bezbjednosnih i ekonomskih interesa, dok mušterijama cinično ponavljaju: „Sve zavisi od vas samih“.
Mijenjaju uslove i rokove, poglavlja u klastere, uvode prijem „u više brzina“, postavljaju kriterijume koje ni sami ne zadovoljavaju, lažu i varaju. Uprkos svemu, niko, za razliku od Turske, istina poslije 60 godina u čekaonici, nije im rekao: „Hvala lijepo, više mi nismo zainteresovani“.
Jednima su smetali kao muslimanska zemlja u hrišćanskoj Evropi, drugima što bi ekonomski, teritorijalno i populaciono ugrozili primat osnivača, trećima zbog velike turske manjine u Njemačkoj itd.
Recimo, šiptarskim secesionistima je bilo rečeno „prvo standardi pa onda status“, a onda su im priznali status, baš onda kada su oni divljački gazili elementarne civilizacijske standarde, ne bi li ih valjda status umirio. E, sada je problem i njima i Bajdenu, i Makronu i Šolcu što Srbija neće u tome da im se pridruži i dobrovoljno se odrekne kolijevke svoje državnosti i duhovnosti, neće da pusti niz vodu Srpsku, neće da uvede sankcije Rusiji, a Srpska je u tome čak pojačano prati.
„Šta hoće ti Srbi?“- pitaju.
Vučić ih zove prijateljima, Dodik – neprijateljima, a nijedan ništa ne da. Ni KiM ni RS, ni jedan drugoga.
A zašto baš sada Brisel otvara pregovore sa BiH?
– U dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi, EU nikada nije bila manje privlačna preostalim, uglavnom balkanskim aspirantima, ne računajući autsajdere Moldaviju i Ukrajinu.
Prema anketama, evroentuzijazam je u Srpskoj, kao i u Srbiji, u padu, a nikada nije ni prelazio 50 odsto. Pošto je isti trend bio zabilježen i u ostalim zemljama kandidatima, sa referenduma o pristupanju prešlo se na skupštinsko izjašnjavanje, a sada je dovoljna i samo odluka vlade.
Bošnjačko oduševljenje jača evropsko samopouzdanje, tim više što ni „bosanski Srbi“ ne odbijaju. Eto ima još uvijek neko u Makedoniji, Crnoj Gori, pa i u Srbiji i Srpskoj ko vjeruje u EU više nego ona danas sama u sebe.
– U Briselu vjeruju da će korak naprijed u evrointegraciji zapadnog Balkana ojačati sve slabiju poziciju EU u odnosu na SAD i RF. Da će uspjeti da prekine vazalstvo na jednoj kao i neprijateljstvo na drugoj strani, da će moći autonomno da uspostavi partnerske odnose na obje strane, vojno-političko sa kolektivnim Zapadom i ekonomsko (energenti i tržište) sa Istokom.
Jer, kako sada stoje stvari, privatni kapital bježi u SAD, investicije na brdoviti Balkan.
– U EU vjeruju da će ova „šargarepa“ biti efikasnija od „štapa“ sve većih pritisaka na „manji entitet“. Da uvede sankcije Rusiji, da odustane od strategije „mirnog razlaza“, da batali dejtonske nadležnosti, prihvati de facto većinsko odlučivanje na račun konsenzusa.
Iste mehanizme EU upravo razvija u vlastitim redovima. Mađarska je sa obje noge u kolektivnom Zapadu (i EU I NATO), pa iznutra može da „zakera“, ali ako se za Orbanom povede više aktera, oba saveza će se raspasti. Zato Šolc i Makron uvode novi model „konsenzusa“: „Jednoglasno minus 1“, „svi minus 2, 3 …“ itd.“
Ali badava im sve kada Srbi ne daju ni Srpsku ni Kosovo i kada Rusi na putu ka delti Dunava stoje iza njih. Tih bratskih veza Srbi se nisu odricali ni kada je nama ili njima išlo naopako.
Danas to nije samo stvar slovenstva, pravoslavlja, tradicije i kolektivne emocije, nego racionalnog izbora. Ići na suprotnu gubitničku stranu je „kao ’45 u četnike“.
Dosadašnja igra „laže i paralaže“: oni kao jedva čekaju da se pridružimo, ali uz sankcije Rusiji, nezavisno KiM, otpis RS, dok mi kao čeznemo da se pridružimo, a ne damo suverenitet – možda i nije bila loša zbog evropskih fondova, investicija, kredita, kupovine vremena, ali puno članstvo već ne.
U EU je teško ući ali još teže izaći: sjetimo se koliko je UK koštao Bregzit.
Pametnije je obnoviti Pokret nesvrstanih gdje nas probuđena Afrika pamti kao nekoga i nešto, dok Jemen, Čad, Niger, pod kišobranom Kine i Rusije ispraćaju zapadne neokolonizatore.
Pred BRIKS-om se otegao red regionalnih veleseila, a pred EU, prekoreda, nesrećnici, poput Ukrajine i Moldavije koji, kad im odškrinuta vrata otvore, neće ni postojati.
A šta poslije radosne vijesti o pristupnim pregovorima?
Kako u EU da uđe zemlja koja je i suverena, a pod protektoratom, parlamentarna demokratija, a pod diktaturom v.p., u kojoj se ne poštuje slovo, nego duh zakona!
Ali, da zanemarimo „sitnice“, kako tri strane koje ne mogu da se slože oko državne zastave, himne, praznika, da se dogovore sa četvrtom? Evo kako: sada tako, a ostalo „o tom potom“. A pregovore će svršiti jednog lijepog dana ili kasnije.
Tokom velikog uspona od EEZ do EU, Brisel je nudio Beogradu pozamašnu finansijsku stimulaciju da SFRJ odmah bude primljena u zajednicu evropskih država, ali kao cjelina. Slovenci su glatko odbili, s obrazloženje da neće da gube vrijeme na dogovore sa „bratskim“ republikama, a da ćemo u EU svakako opet biti zajedno: „Do/viđenja u Briselu!“ Možda bi sada Srbi trebalo da kažu Bošnjacima: „Hajte vi tamo bez Srpske, a kada i mi stignemo, opet ćemo biti zajedno, bez vama mrskog Dejtona i entitetskih granica u jedinstvenoj Evropi.
Dodik tim povodom: „U EU neće biti granice između Srpske i Srbije, a BiH će biti frišop“. Vučić na vijest da će Kurtijevo Kosovo biti primljeno u Savjet Evrope: „Onda će Srbija izaći iz Savjeta Evrope“.
Dva srpska predsjednika pripremaju vaskršnji sabor Srbije i Srpske, a Bećirević (Bećir, Bećo) jedan od tri u Predsjedništvu BiH tužaka ih kod lažnog v.p.
Ovih dana u centru Sarajeva fasade osvjetljene u bojama EU, u Banjaluci u bojama ruske zastave.
U BiH, kao i obično „j… lud zbunjenog“, ali se ipak zna na kojoj je ko strani svijeta.
(sveosrpskoj.com)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
