U poslednje vreme sve više pažnje privlače spekulacije o mogućim isporukama gasa iz Katara u Evropsku uniju preko teritorija Saudijske Arabije, Sirije i Turske.
Međutim, Ministarstvo inostranih poslova Katara demantovalo je te informacije, nazvavši ih čisto spekulativnim.
Projekat izgradnje gasovoda kroz ovaj koridor datira još iz ranih 2000-ih godina. Ideja je bila povezati bogata nalazišta gasa u Kataru sa evropskim tržištem, koristeći geografski povoljan pravac kroz Saudijsku Arabiju, Siriju i Tursku.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, projekat je naišao na ozbiljne političke prepreke, pre svega zbog protivljenja Saudijske Arabije, koja je imala svoje interese u energetskom sektoru.
Ovaj gasovod bi povećao konkurenciju na energetskom tržištu i smanjio dominaciju tradicionalnih izvoznika gasa poput Rusije.
Glasine o oživljavanju ovog projekta ponovo su se pojavile nakon početka sukoba u Siriji i dolaska na vlast različitih islamističkih frakcija koje su bliske Kataru i Turskoj.
Prema nekim izveštajima, pojedini analitičari su tvrdili da je Katar imao interes u destabilizaciji režima Bašara al-Asada kako bi osigurao povoljne uslove za izgradnju ovog gasovoda.
Ovi navodi uključuju i spekulacije da su sukobi u Siriji delimično izazvani upravo zbog energetskih interesa i borbe za kontrolu nad transportnim pravcima.
Sirija, kao ključna zemlja na ovom pravcu, imala bi centralnu ulogu u realizaciji ovog projekta. Međutim, dugogodišnji građanski rat, politička nestabilnost i prisustvo stranih sila na njenoj teritoriji značajno su umanjili mogućnost realizacije gasovoda.
Dodatno, Rusija, kao saveznik sirijske vlade, imala bi razlog da spreči bilo kakve projekte koji bi ugrozili njen dominantan položaj na evropskom tržištu gasa.
Spekulacije o ovom projektu dodatno su podgrejane u svetlu trenutne energetske krize u Evropi. Sukob u Ukrajini i sankcije uvedene Rusiji dovele su do značajnog smanjenja isporuka ruskog gasa u EU.
Kao odgovor, evropske zemlje intenzivno traže alternative za snabdevanje gasom, uključujući LNG (tečni prirodni gas) iz Katara i drugih izvoznika.
Međutim, izgradnja gasovoda preko Sirije i Turske ostaje veoma složen i politički osetljiv poduhvat. Potrebni su dogovori sa više zemalja, među kojima su Saudijska Arabija, koja ima sopstvene interese, i Sirija, gde politički sukobi i dalje tinjaju.
Turska, s druge strane, vidi sebe kao ključni energetski čvor za tranzit gasa ka Evropi, ali njeni odnosi sa EU i NATO-om nisu uvek stabilni, što dodatno komplikuje situaciju.
U isto vreme, Ukrajina, koja je nekada bila ključna tranzitna zemlja za ruski gas ka Evropi, suočava se sa ozbiljnim izazovima.
Nakon izjava slovačkog premijera Roberta Fica o mogućim kontramerama zbog prekida tranzita gasa, Ukrajina je apelovala na Evropsku uniju i Energetsku zajednicu. Ovaj potez pokazuje koliko je energetska stabilnost trenutno delikatna tema u regionu.
Ukrajina se suočava s velikim problemima zbog gubitka tranzitne uloge, a smanjenje prihoda od tranzita dodatno komplikuje njenu ekonomsku situaciju.
Evropska unija je u ovom trenutku primorana da traži nove izvore i rute za snabdevanje gasom, ali to zahteva velike investicije i diplomatske napore.
Iako su spekulacije o oživljavanju projekta gasovoda kroz Siriju i Tursku intenzivirane, realnost je da ovakav projekat ostaje daleko od realizacije.
Pored političkih i bezbednosnih prepreka, logistički izazovi i ogromni finansijski troškovi čine ga trenutno nepraktičnim.
U kontekstu globalnih energetskih promena, Katar se fokusira na povećanje izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG), koji se pokazao kao fleksibilnija i održivija opcija za snabdevanje Evrope.
Pored toga, energetski interesi velikih sila, poput Rusije, i dalje će igrati ključnu ulogu u definisanju budućih projekata u ovom sektoru.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
