Šta ako je Putin jedan od najpouzdanijih zagovornika demokratije u današnjem svetu? Istina ili laž? Pogledajmo činjenice.
Taj paradoksalni zaključak postao je očigledan tek kada se svet suočio sa izazovom da se mora boriti protiv nevidljivog neprijatelja, biološkog virusa koji je otkrio i istovremeno pogoršao nesavršenosti našeg sveta – od disfunkcije globalnih sistema upravljanja do hroničnih disproporcija u ekonomskom razvoju, širenja anarhije informacija, latentne socijalne nejednakosti i rasne, etničke i verske tenzije.
[adsenseyu1]
Društva širom sveta shvatila su, na svoje iznenađenje, da sistemi slabih veza i signala, raspodeljena kontrola, lokalna samouprava, delegiranje suvereniteta na nadnacionalnom nivou, totalni pluralizam – sve to funkcioniše u „zemaljskom raju“, ali nestaje u prvoj egzistencijalnoj pretnji, poput fata-morgane. Oni koji u vreme blagostanja misle da su se zauvek rešili nedaća, greše.
Suprotno svemu gore navedenom, Putinova Rusija pokazala se iznenađujuće organizovanom i otpornom. Zahvaljujući spremnosti za krizu, Kremlj je postigao impresivnoe ključne pokazatelje performansi, uključujući veliku humanitarnu pomoć drugim pogođenim zemljama – od Italije do Sjedinjenih Država. Pitanje je ko je pomogao Rusiji?
Možda je Rusija naviknuta na trajno krizno stanje, što je dovelo do preventivne izgradnje imuniteta na pretnje sa kojima smo se suočili nedavno, kao što su laži i političke manipulacije, pretnje bezbednosti, ekonomski poremećaji i nekontrolisane kataklizme.
[adsenseyu4]
Ova „četiri konjanika“ u potpunosti prikazuju niz izazova sa kojima su ruski sistem upravljanja i lično Vladimir Putin morali da se suoče dugi niz godina.
U tim okolnostima, Kremlj je uporno održavao primat u demokratskom društvenom uređenju, izbegavajući iskušenje da klizi u totalitarizam u stilu 20. veka.
Svih ovih godina smatrali smo da je moskovski režim previše brutalan i autoritativan; sada je jasno da smo živeli u potpuno različitim stvarnostima i možemo da izvršimo verodostojno poređenje samo između pojmova koji pripadaju istom spektru.
Zapadni mediji, mekani mehanizmi moći, kreatori politike i javni zvaničnici, Rusiju vide kao efikasno sredstvo za sticanje rejtinga i povećanje prihoda.
Htela ili ne, Rusija je – po staroj tradiciji – igrala „neprijateljsku ulogu“. U doba lažnih vesti to je postalo svima očigledno. Bilo bi naivno verovati da Moskva to ne vidi i da ne uspeva da preduzme kontra mere.
Otuda je razlog poteza Kremlja ka suverenom informacionom prostoru, njegova povećana pažnja na društvenim mrežama, kontrapropaganda u državnim medijima, bliska kontrola procesa povezanih sa opozicionim entitetima i njihovo finansiranje iz inostranstva, usmeren na nedopustivost mešanja u unutrašnje poslove država, a ponekad i prekomerno zagovaranje sve zastarelijih normi međunarodnog prava.
[adsenseyu1]
Valja napomenuti da su, suočene sa sličnim novim pretnjama u informacionom prostoru, Sjedinjene Države sada došle do još ekstremnijih ideja, sa nedavnim potezima Donalda Trampa da napadnu društvene mreže koje ne podržavaju njegovu politiku.
Što se tiče bezbednosti, situacija je potpuno ista.
Politika SAD-a i NATO-a usmerena na strateško okruženje Rusije, destabilizaciju ruskog geopolitičkog okruženja (republike bivšeg Sovjetskog Saveza) i podršku za bilo koje antiruske snage, navela je Putina da razvije odgovarajuće političke odgovore, uključujući korake ojačavanja vojske i snaga bezbednosti, koje su pokazale svoju efikasnost i u borbi protiv međunarodnog terorizma i u uspostavljanju „pametne“ kontrole nad spontanim protestima u zemlji.
Ekonomske poteškoće uzrokovane koronavirusom nanele su ozbiljnu štetu svim narodima u svetu i globalnoj ekonomiji u celini.
[adsenseyu4]
Ispostavilo se da je Rusija mnogo bolje pripremljena za prekid ekonomskih veza u poređenju s mnogim drugim zemljama.
Razlog je taj što je Rusija već prevazišla deo problema sa kojima se danas suočavamo, kao rezultat međunarodnih ekonomskih sankcija, uvedenih zemlji od 2014. godine.
Tada je Vladimir Putin postavio dugoročni prioritet za povećanje ekonomske nezavisnosti Rusije – onoliko koliko je bilo razumno izvodljivo – od uvezene hrane, resursa i komponenti.
Vlada je ojačala ekonomsku regulativu i krenula u socijalno orijentisanu politiku za rešavanje najugroženijih problema vezanih za sankcije sa kojima se susreću obični građani.
Propadanje Sovjetskog Saveza, njegove posledice i način na koji su se zapadne zemlje ponašale prema Rusiji učile su da Putinov režim opstane u stanju kataklizme i da nađe alate za upravljanje haosom, istovremeno čuvajući demokratske principe socijalnog života.
Nijedna zapadna država nije doživela takvo iskustvo u poslednjih 30 godina. Štaviše, nema sumnje da je sve veći pritisak na Rusiju doveo Putina do ideje uvođenja ustavne reforme, koju je najavio neposredno pre akutne faze pandemije koronavirusa i koja će početi nakon što se situacija smiri.
U stvari, predsednik Putin je sada najavio da će 1. jul verovatno biti datum za glasanje o ustavnim amandmanima širom zemlje, čime je hrabro započeo proces transformacije, uprkos svim poteškoćama trenutnog trenutka.
Moramo priznati da će Rusija, ako se ustavne promene pravilno sprovedu (a o tome nema nikakve sumnje), biti prva zemlja na svetu koja je prilagodila svoj politički sistem novim okolnostima koji zahtevaju mobilizaciju s jedne strane i efikasnu građansku društvene institucije sa druge strane.
Ako se zbog toga osećamo frustrirano ili čak besno, to znači da samo želimo da naša država radi na poboljšanju njene spremnosti i efikasnosti, bez ikakve političke buke.
Primer savremene Rusije pokazuje da postoji drugi način za kombinovanje efikasnosti i otvorenosti, kapitalizma i principa socijalne pravde, suvereniteta i obostrano korisne saradnje. Naravno, ovaj primer je daleko od savršenog, ali je važan u izradi strategije za budućnost završava izlaganje Artur Evans za Fortruss.
Webtribune.rs
