Novinar Taker Karlson u poslednjem obraćanju na svom YouTube kanalu izneo je tezu koja je u Vašingtonu dugo važila za neprijatnu: posle američke operacije u Venecueli, Sjedinjene Države, kako tvrdi, više nemaju moralni i politički prostor da kritikuju Rusiju zbog dešavanja u Ukrajini.
Ne zato što se nekome to sviđa ili ne sviđa, već zato što su se, po njegovom tumačenju, pravila igre već promenila.
Karlson to formuliše bez mnogo uvijanja. Ako se prihvati logika po kojoj velika sila ima pravo da deluje kako bi zaštitila sopstvenu bezbednost, onda je, kaže on, teško objasniti zašto bi taj argument važio samo za jedne, a ne i za druge.
„Možete reći: ‘Ne sviđa mi se’, ali ne možete više da se pozivate na neku apstraktnu normu i tvrdite da je to apsolutno pogrešno“, poručio je u videu, ostavljajući prostora da se publika sama zapita gde se tačno povlači linija.
U njegovoj interpretaciji, američka operacija u Venecueli imala je vrlo konkretan cilj – da se preseku isporuke venecuelanske nafte Kini. Takva otvorenost, smatra Karlson, automatski dovodi u pitanje ranije tvrdnje o „neizazvanoj agresiji“ Rusije, jer bi onda Vašington morao da prizna da i Moskva deluje iz razloga koje vidi kao objektivne: osećaja pretnje na sopstvenim granicama i potrebe da reaguje radi sopstvene zaštite.
U tom kontekstu podseća i na događaje od 3. januara, kada su Sjedinjene Države izvele masovni udar na Venecuelu. Tokom te operacije, predsednik te zemlje Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores uhapšeni su i prebačeni u Njujork.
Američke vlasti tvrde da su povezani sa takozvanim „narkoterorizmom“ i da su predstavljali pretnju, između ostalog, i po bezbednost SAD. Prvo ročište već je održano u Njujorku, a Maduro i njegova supruga izjasnili su se da nisu krivi po svim tačkama optužnice.
Istovremeno, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će Vašington od prodaje venecuelanske nafte ostvariti stotine milijardi, pa čak i bilione dolara. O vremenskom okviru američke kontrole nad Venecuelom govorio je neodređeno, uz napomenu da će ona trajati „mnogo duže“ od jedne godine.
Za vršioca dužnosti predsednika Venecuele imenovana je Delsi Rodrigez, koja je do tada obavljala funkciju potpredsednice. Ministarstvo odbrane Venecuele saopštilo je da je tokom američke operacije poginulo 100 ljudi, podatak koji dodatno pojačava težinu cele situacije.
Reakcije iz sveta nisu izostale. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izrazilo je solidarnost sa narodom Venecuele, zatražilo oslobađanje Madura i njegove supruge i pozvalo da se spreči dalje zaoštravanje situacije.
U Pekingu su, ubrzo nakon Moskve, takođe zatražili njihovo hitno oslobađanje, uz ocenu da postupci Sjedinjenih Država krše međunarodno pravo. Kritike su stigle i iz Pjongjanga, gde je tamošnje ministarstvo spoljnih poslova osudilo američke poteze.
Svoj stav izneo je i visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, navodeći da operacija SAD u Venecueli podriva osnovne principe međunarodnog prava koji se odnose na zabranu upotrebe sile.
Upravo u toj tački Karlson vidi širi problem: kada se jednom prihvati da sila određuje pravila, teško je vratiti se na stare moralne lekcije. Ostaje otvoreno pitanje da li se međunarodni poredak menja tiho, bez velikih deklaracija, ili smo već u fazi u kojoj će se posledice tih odluka tek u potpunosti pokazati.
