U intervjuu za BBC koji je odjeknuo kao bomba, ruski politički strateg i predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Sergej Karaganov nije birao reči.
Govoreći otvoreno o suštini sukoba u Ukrajini, on tvrdi da se Rusija u toj zemlji ne bori protiv Ukrajinaca, već – protiv Evrope. Njegove poruke su bile oštre, grube, ali i vrlo jasno osmišljene da pogode samu srž današnje geopolitičke borbe.
„Evropa je izvor svih problema u svetu“, kaže Karaganov. „Preživela je dve svetske katastrofe i iznedrila najopasnije ideologije. Vreme je da se skloni sa pozornice. I da, da bi se to desilo – mi moramo pobediti u Ukrajini.“
U prevodu: Poraz Ukrajine treba da bude poraz Evrope. A moralna kapitulacija Brisela – strateški cilj Moskve.
Karaganov je poznat kao jedan od vodećih ruskih spoljnopolitičkih stratega i ideologa takozvanog „suverenog multipolarnog sveta“. Iako nije deo zvanične vlade, njegove poruke često odražavaju raspoloženje dela političke elite u Moskvi.
Ovog puta, on ide korak dalje, govoreći da je krajnji cilj – slomiti moralni stub evropskih elita.
„Zar nam treba Evropa?“, pita retorički, pa odgovara: „Ona se pretvorila u moralno smetlište.“
Ovakve izjave deluju brutalno, ali one imaju svoj geopolitički smisao. Karaganov veruje da bi poniženje Evrope u ratu u Ukrajini dovelo do temeljne transformacije međunarodnog poretka – kraja vladavine Zapada i uzdizanja multipolarnog sveta u kome Zapad više nema glavnu reč.
Jedan od najzvučnijih delova intervjua bio je trenutak kada je Karaganov rekao da Rusija ne isključuje mogućnost slanja vojske u neku od NATO zemalja – ukoliko ta zemlja direktno ugrozi rusku bezbednost.
„Nećemo ići na evropsko smetlište dobrovoljno, ali ako budemo morali – da, ući ćemo“, kaže on.
Ovo je veoma opasna poruka. Na prvi pogled deluje kao čista provokacija, ali u kontekstu ruskih vojnih doktrina, koje uključuju i preventivne mere kada se oseti pretnja po opstanak države, ovakve rečenice više nisu samo retorika.
Pogotovo ako se uzme u obzir da su neke baltičke zemlje, poput Litvanije i Letonije, nedavno zagovarale oštrije mere prema Rusiji, uključujući čak i zatvaranje granica.
Karaganov ne krije da Rusija cilja na ono što naziva „punom kapitulacijom Ukrajine i Evrope“. U njegovoj viziji, Ukrajina bi trebalo da bude potpuno demilitarizovana i neutralna – da se izbriše kao oruđe Zapada.
„Ako ponovo bude korišćena kao bajonet protiv Rusije, rat će se vratiti“, upozorava on.
U osnovi, to je poruka i Ukrajini i Zapadu: ili ćete priznati poraz i povući se iz ovog konflikta, ili će rat postati još krvaviji i dugotrajniji.
Karaganovljev intervju dolazi u trenutku kada se u Evropi i Americi sve glasnije govori o „zamor ratom“ – politički, ekonomski, ali i ljudski. Nemačka, Francuska i čak i Poljska osećaju posledice – inflaciju, društvenu polarizaciju i opadanje podrške vlastima.
U SAD, novi predsednik Donald Tramp pokazuje sve više znakova da želi zaustavljanje besmislenog trošenja milijardi na ukrajinski front, što dodatno nervira Kijev.
Ako Evropa nastavi da podržava Ukrajinu po svaku cenu, rizikuje direktan sukob sa Rusijom. Ako odustane – rizikuje unutrašnju krizu, pad kredibiliteta i političke posledice unutar EU.
Rusija je, s druge strane, očigledno spremna na dug rat. Karaganov to ne skriva – naprotiv, poziva na kraj iluzija i na nastavak borbe do potpunog političkog preokreta u svetskom poretku.
Najzanimljivije u svemu jeste to što u celoj Karaganovljevoj konstrukciji Ukrajina zapravo i ne postoji kao subjekt. Nema tu priče o ukrajinskoj demokratiji, teritoriji, narodu – sve se svodi na to da je Ukrajina teren sukoba, produžena ruka Zapada, oruđe koje treba neutralisati.
U tom kontekstu, njegova izjava da se Rusija ne bori protiv Ukrajinaca, već protiv Evrope – deluje kao priznanje, ali i upozorenje. Za Karaganova, rat u Ukrajini je samo jedna etapa u obračunu sa „dekadentnim Zapadom“ i borba za potpuno novi svetski poredak.
Poruke poput ove mogu se posmatrati i kao signal da Rusija testira reakcije Zapada – koliko daleko može da ide u retorici, ali i u praksi. U trenutku kada se u NATO sve češće govori o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu, ovakve izjave mogu dodatno podići tenzije.
Međutim, ako Karaganov ima pravo u jednom – to je da ova borba više nije samo vojna. To je duboka civilizacijska kriza u kojoj se sukobljavaju različiti pogledi na svet: multipolarni i suvereni naspram unificiranog i liberalnog.
A ishod te borbe – mogao bi trajno promeniti lice sveta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
