Sergej Karaganov, istaknuti ruski politikolog i počasni predsednik prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, dao je niz kontroverznih izjava u vezi sa mogućim odgovorom Rusije na vojne akcije koje dolaze iz Ukrajine i njenih zapadnih saveznika.
U intervjuu za „Kommersant“, Karaganov je predložio da Rusija treba ozbiljno razmotriti mogućnost vojnog odgovora na napade ukrajinskih snaga na ruske teritorije, uključujući i udar na simboličke objekte u zapadnim zemljama koje podržavaju Kijev.
Mogući ciljevi i priroda odgovora
Karaganov je naglasio da bi prvi odgovori Rusije trebali biti ne-nuklearne prirode, ali da bi se mogli ciljati objekti u zemljama članicama NATO koje pružaju vojnu podršku Ukrajini.
Kao primer, naveo je mogućnost udara na „simbolične“ objekte, kao što je Reichstag u Nemačkoj, što nosi duboku istorijsku konotaciju. Ova izjava se odnosi na moguće odmazde za događaje poput napada bespilotnim letelicama na Kremlj, koji se desio u proleće 2023. godine.
Karaganov dalje razvija svoju tezu pozivajući na intenziviranje pritiska ukoliko prvi vojni odgovori ne donesu željeni rezultat. Iako insistira na tome da prvi koraci budu konvencionalni, ne-nuklearni, on otvara i pitanje moguće „nuklearne eskalacije“ u ekstremnim slučajevima, ukoliko Rusija bude prinuđena da zaštiti svoje interese i teritoriju.
Ideja o „nuklearnoj eskalaciji“
Jedna od ključnih tačaka u Karaganovim izjavama odnosi se na njegov predlog uvođenja koncepta „nuklearne eskalacije“. Prema njemu, ovakva strategija bi pokazala odlučnost Rusije da ide do krajnjih granica u zaštiti svojih interesa, uključujući i upotrebu nuklearnog arsenala ukoliko to bude nužno.
On smatra da bi ovakva eskalacija, ili makar njena mogućnost, mogla odvratiti Zapad od daljih agresivnih akcija i pritiska na Rusiju.
Prethodne izjave Karaganova o nuklearnom oružju
Važno je napomenuti da ovo nije prvi put da Karaganov iznosi kontroverzne stavove o nuklearnom oružju i njegovoj potencijalnoj upotrebi.
U prethodnim intervjuima i tekstovima, Karaganov je pozivao na redefinisanje ruske strategije nuklearnog odvraćanja, tvrdeći da nuklearno oružje više ne treba gledati samo kao poslednju opciju, već kao realan i primenljiv instrument politike u slučaju pretnji po nacionalnu bezbednost.
U junu 2023. godine, Karaganov je u članku za časopis „Profil“ izneo stav da Rusija treba biti spremna da preduzme „preventivne nuklearne udare“ kako bi zaustavila zapadne zemlje od daljih vojnih intervencija u Ukrajini.
On je tada tvrdio da su Sjedinjene Države i njihovi saveznici glavni nosioci pretnji po ruske interese i da Moskva mora biti spremna na radikalne mere kako bi očuvala svoju suverenost.
Njegov stav izazvao je široke debate unutar Rusije i u međunarodnoj zajednici, jer je implicirao da bi upotreba nuklearnog oružja mogla biti legitimna taktika, čak i u preventivnim napadima.
Karaganov je tada izjavio da je upotreba nuklearnog oružja u određenim situacijama nužna kako bi se sačuvala nacionalna bezbednost i geopolitička stabilnost Rusije.
Reakcije na zapadu i unutar Rusije
Karaganovljeve izjave izazvale su oštre reakcije na Zapadu, gde se mnogi analitičari i političari boje da bi ovakva retorika mogla dovesti do eskalacije sukoba u Ukrajini i šireg rata između Rusije i NATO-a.
Američki zvaničnici, uključujući i portparola Bele kuće za strateške komunikacije Džona Kirbija, više puta su istakli da SAD ne podržavaju napade ukrajinskih snaga na teritoriju Rusije, ali da će i dalje pružati vojnu podršku Kijevu kako bi se odbranio od ruske agresije.
Unutar Rusije, Karaganovljevi stavovi nailaze na podeljene reakcije. Dok ga neki podržavaju kao glasnogovornika radikalnije, ali, kako veruju, nužne politike, drugi smatraju da su njegove ideje previše opasne i da bi upotreba nuklearnog oružja dovela do katastrofalnih posledica po Rusiju i čitav svet.
Geopolitički kontekst
Izjave Sergeja Karaganova dolaze u kontekstu intenziviranja sukoba između Rusije i Ukrajine, kao i rastućeg pritiska Zapada na Moskvu kroz sankcije i vojnu podršku Kijevu.
Od početka sukoba u februaru 2022. godine, Rusija se suočila s brojnim izazovima na međunarodnoj sceni, uključujući sankcije koje su znatno otežale njenu ekonomsku situaciju. Istovremeno, vojni uspesi ukrajinskih snaga, koje su podržane zapadnim oružjem, dodatno komplikuju situaciju za Moskvu.
U ovom kontekstu, Karaganovljeva ideja o nuklearnoj eskalaciji i konvencionalnim napadima na zapadne zemlje koje podržavaju Ukrajinu odražava osećaj ugroženosti unutar ruskog političkog establišmenta.
To takođe pokazuje da je deo političke elite u Rusiji spreman da razmotri drastične mere kako bi zaustavio dalju eroziju ruskih geopolitičkih interesa i pozicija u svetu.
Zaključak
Izjave Sergeja Karaganova o mogućim vojnim udarima na zapadne zemlje, uključujući i upotrebu nuklearnog oružja, predstavljaju nastavak njegove dugogodišnje retorike o potrebi za agresivnijom i odlučnijom ruskom politikom u kontekstu sukoba sa Zapadom.
Iako njegove ideje izazivaju kontroverze, one reflektuju širu debatu unutar Rusije o tome kako odgovoriti na izazove koje postavlja Zapad i Ukrajina.
Kroz ovakve izjave, Karaganov nastoji da utiče na oblikovanje ruske spoljne i bezbednosne politike, pozivajući na mere koje bi mogle imati dalekosežne posledice ne samo za Rusiju, već i za čitav svet, pogotovo u kontekstu potencijalne eskalacije sukoba u Ukrajini i šireg sukoba sa NATO-om.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
