Dok se rat u Ukrajini i dalje rasplamsava, iz Rusije stižu nagoveštaji da bi stvari mogle krenuti u potpuno drugom pravcu – ka pregovorima. Nije to prva takva izjava, ali ovog puta dolazi od uticajnog ruskog analitičara i predsednika Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Sergeja Karaganova.
U razgovoru za italijansku La Stampu, Karaganov otvoreno govori o scenariju u kojem bi Rusija i SAD mogle sesti za sto i dogovoriti se – možda već za nekoliko meseci.
Ali, kao što uvek biva u velikoj geopolitici, đavo je u detaljima.
Prema Karaganovu, realna mogućnost za zaustavljanje rata pojavljuje se zahvaljujući povratku Donalda Trampa na vlast u SAD. „Tramp može da nas zaustavi pre potpune pobede“, kaže on, što se može tumačiti kao signal da je Moskva voljna na kompromis, ali pod jasnim uslovima.
„Možda bismo mogli da stanemo i bez potpunog poraza nacističkog režima u Kijevu i slamanja volje evropskih elita koje su izgubile kompas.“
Njegov ton je sličan narativu koji Kremlj gaji već neko vreme – da se protiv njih ne bori samo Ukrajina, već čitav Kolektivni Zapad, koji, kako kažu u Moskvi, koristi Ukrajinu kao oruđe za slabljenje Rusije.
Karaganov to ne krije: Jasno stavlja do znanja da se rat može zaustaviti, ali pod uslovom da ono što ostane od Ukrajine bude „apsolutno demilitarizovano“ i pretvoreno u neutralnu tampon-zonu.
Ono što je posebno zanimljivo jeste njegova poruka o takozvanoj „demilitarizovanoj zoni“ duž nove granice – verovatno zamišljene granice između teritorija koje kontroliše Rusija i ostatka Ukrajine.
Karaganov predlaže da tu zonu ne nadgledaju Evropljani, koje otvoreno optužuje za rat, već snage iz trećih zemalja: Indije, Kine, Pakistana i drugih – što je jasan signal da Moskva želi da potpuno isključi Zapad iz bezbednosne arhitekture u postratnoj Ukrajini.
Zašto baš sada ovakav ton? Razloga ima više. Pre svega, promene u Vašingtonu. Donald Tramp se vratio u Belu kuću početkom 2025. i od tada šalje signale da želi drugačiji pristup ratu u Ukrajini.
Za razliku od prethodne administracije, Tramp je skeptičan prema daljoj finansijskoj pomoći Kijevu i više puta je istakao da bi rat mogao biti zaustavljen pregovorima – ali ne po svaku cenu.
Na terenu, ruske trupe su u poslednjim mesecima zabeležile značajne pomake, uključujući zauzimanje strateških gradova kao što su Avdejevka i Ugljedar. Ukrajinska vojska je iscrpljena, Zapad sve sporije šalje oružje, a moral u Kijevu opada.
U isto vreme, Rusija je mobilisala svoju industriju i vojnu mašinu, oslonivši se na sopstvene kapacitete i podršku zemalja BRIKS-a.
Dakle, rusko rukovodstvo oseća da se nalazi u povoljnijem položaju nego pre godinu dana. To ne znači da je rat blizu kraja – ali otvara prostor za političke poruke poput ove Karaganova.
Ukoliko bi došlo do dogovora Moskve i Vašingtona – a pre toga Tramp uspe da obuzda američku „ratnu partiju“ i NATO birokratiju – to bi značilo kraj rata, ali ne i kraj ukrajinske krize.
Naime, Rusija insistira na demilitarizaciji i neutralnom statusu preostale Ukrajine. To praktično znači da bi Kijev morao da se odrekne ne samo članstva u NATO, već i većeg dela vojne strukture i zapadne podrške.
Takođe, ideja o zoni razdvajanja pod nadzorom azijskih sila mogla bi da se pokaže kao uvod u novu podelu sfera uticaja u Evropi. Drugim rečima, Moskva pokušava da iz rata izvuče ne samo bezbednosne garancije, već i političku potvrdu nove geopolitičke ravnoteže – one u kojoj Zapad više ne diktira pravila igre.
Iako u Moskvi sve više pričaju o mogućim pregovorima, postoji duboko ukorenjena sumnja da bi Ukrajina – čak i u slučaju primirja – iskoristila pauzu da se naoruža i pripremi za novu rundu borbi. Karaganov upozorava da Rusija ne sme da upadne u tu zamku.
„Želimo da prekinemo borbe što pre, ali nećemo pristati na dogovor bez osnove za trajan mir“, kaže on. Drugim rečima – bez čvrstih bezbednosnih garancija i potpunog resetovanja ukrajinske vojne strukture, mira neće biti.
Zanimljivo je i to što Karaganov gotovo cinično odbacuje bilo kakvu ulogu Evrope u budućem miru. Prema njemu, evropske elite su „obnevidele“ i direktno odgovorne za rat, zbog čega ih Rusija više ne smatra relevantnim pregovaračem. To je još jedna potvrda da je odnos Moskve i EU prošao tačku bez povratka.
Izjava Karaganova nije slučajna. Ona dolazi u trenutku kada se ratna karta menja, a politički vetrovi u Vašingtonu duvaju u drugom pravcu.
Ali iza svakog predloga mira stoje uslovi, a ruski uslovi su jasni: Neutralna, demilitarizovana Ukrajina, bez NATO-a, bez Zapada, i sa tampon-zonom koju će čuvati sile koje nisu umešane u rat.
Hoće li Tramp na to pristati? Hoće li Ukrajina moći da prihvati takav poraz bez unutrašnjih potresa? I da li je Evropa uopšte svesna da je možda već izbačena iz igre?
Odgovori na ta pitanja daće ton evropskoj bezbednosti u narednoj deceniji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
