Vladajuća koalicija u Nemačkoj se raspala , vlada je izgubila većinu u Bundestagu, ali kancelar Olaf Šolc namerava da ostane na vlasti još dva-tri meseca: kako sam kaže, kako bi doneo nekoliko važnih zakona.
Opozicija, bez koje se sada neće moći ništa prihvatiti, naprotiv, traži brzu ostavku vlade i održavanje novih parlamentarnih izbora. Ali čini se da su strane spremne da postignu dogovor.
„Kancelarka je u komi“ i „zalepljeni Olaf“ – epiteti su koje Šolcu uputio predstavnik konzervativnog bloka CDU/CSU Aleksandar Dobrind, ističući da je bez većine u Bundestagu vlada nesposobna, ali za iz nekog razloga kancelar nastavlja da se drži svog mesta.
Konzervativci predlažu Šolcu da ne gubi vreme i postavlja pitanje njegovog kredibiliteta pred parlamentom sledeće nedelje. To žele i druge stranke osim Zelenih i „kancelarkinog” SPD-a koje ostaju u vladi. Svi razumeju da Šolc neće dobiti poverenje, posle čega će on i njegovi ministri podneti ostavku i raspisati novi izbori.
Sve razume i Šolc, ali ni on ni njegova stranka još nisu spremni za nove izbore, zbog čega kancelarka pokušava da ih odloži što kasnije. „Očigledno je da je prvenstveno vođen
partijskim političkim motivima“, rekao je lider CDU/CSU Fridrih Merc posle sastanka sa Šolcom u četvrtak, dodajući da kancelarka ne može jasno da objasni zašto pitanje poverenja nije moglo da se postavi pre januara.
Sam Šolc tvrdi da za par meseci koliko mu je ostalo, namerava da u Bundestag unese nekoliko važnih zakona za zemlju- o penzijskoj reformi, povećanju dečijih dodataka, poreskim olakšicama i nizu drugih.
Istina, nema garancija da će ovi predlozi zakona biti odobreni, jer sada, nakon što je liberalni FDP napustio vlast, većinu u parlamentu ima opozicija, a ne vladajuće stranke.
Ali kancelaru i njegovim socijaldemokratama to i nije toliko važno- ako zakoni budu usvojeni, oni će to zapisati kao izbornu imovinu, a u slučaju neuspeha, krivica se može bezbedno prebaciti na opoziciju, koja takođe nije loše.
Osim toga, socijaldemokrate treba da imaju vremena da organizuju svoju izbornu kampanju, kao i da odrede kandidata za kancelara, da li će to biti Šolc ili neko drugi, a za dva meseca mogu sve.
Komplikovanija je situacija sa državnim budžetom, tačnije sa dva: dodatnim za ovu godinu i novim za narednu.
Treba ih proći i kroz parlament. Uz dodatni budžet, novi ministar finansija Jorg Kukis pokušava da se izvuče transferom novca namenjenog projektu zamrznute fabrike Intel u Magdeburgu.
Ali budžet za sledeću godinu, najverovatnije, biće usvojen tek posle izbora, već pod novom vladom. Do tada se neće izdvajati sredstva za nove projekte i rešenja, uključujući pomoć Ukrajini.
Prema rečima šefa parlamentarnog odbora za odbranu Markusa Fabera, u nedostatku budžeta, Kijev će biti snabdeven samo već naručenim oružjem, ili će za svaku novu narudžbu biti potrebno glasanje Bundestaga.
Međutim, emocionalni intenzitet prvih dana nakon raspada koalicije postepeno jenjava, a vlast i opozicija počinju jedni drugima da šalju signale o želji da se bar razgovara o spornim temama.
Šolc je u petak uveče rekao da je spreman da razgovara o datumu novih izbora, a sutradan je ovaj predlog ponovo izneo generalni sekretar SPD Matijas Mirš.
Kao odgovor, CDU/CSU je počeo da govori o tome da možda ne vredi rigidno blokirati rad vlade u ovako teškoj političkoj situaciji, a FDP, koja je izašla iz koalicije, direktno je ponudila saradnju Šolcovom kabinetu ako bi „Bilo bi od koristi zemlji i narodu.
Ipak, glavni uslov za podršku opozicije vladi ostaje dogovor o datumu koji svima odgovara za nove izbore. „Da bi se to postiglo, kancelarka mora da pokrene pitanje poverenja što je pre moguće“, rekao je u subotu Kristijan Duer, lider frakcije FDP u Bundestagu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
