Dok se ne pronađe kompromisno rešenje, ako ga ikada bude, Beograd mora uporno da se bori za što bezbedniju poziciju našeg naroda.
TO što se poslednjih dana čini da su Sjedinjene Američke Države makar za jotu pomerile svoju poziciju oko Kosova i Metohije, trebalo bi uzeti s velikom dozom opreza.
To što je ambasador Ričard Grenel, izaslanik predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, poručio da akcenat stavlja na ekonomske teme, i što se naizgled „sporečkao“ sa specijalnim izaslanikom američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom, oko pominjanog rešenja o korekciji „granica“, nimalo ne menja činjenicu da se sva trojica zalažu za nezavisnost tzv. Kosova. I da su SAD bile i ostale najveći mentor Albanaca, kojima su udarile temelj lažne države.
[adsenseyu1]
Zato je teško poverovati u „pretnje“ da će Vašington povući svoje trupe sa KiM ukoliko Priština ne ukine takse na srpsku robu. U poslednje vreme postoje, bar deklarativni, pritisci da se nameti uklone, ali sve to više liči na želju roditelja da umiri nestašno dete. Uputiće prekor i poneki mrki pogled.
Ipak, to što se u zamršeni kosovski čvor sada uključuju političari koji su Trampovi bliski saradnici, donosi bar tračak nade da bi čitav pregovarački proces mogao da se uozbilji.
To znači i da ćemo preko Grenela sada direktno moći da pošaljemo poruku o našim interesima, kompromisnom rešenju i tome koje su granice ispod kojih Beograd sigurno neće ići.
Dok se ne pronađe kompromisno rešenje, ako ga ikada bude, Beograd mora uporno da se bori za što bezbedniju poziciju našeg naroda. Da se spreče napadi na Srbe na KiM i da se naš narod ekonomski ojača. I da posle uspostavljanja železničkog saobraćaja, između Beograda i Prištine, što je najavljeno kao korak napred, srpski i svi drugi putnici u tom vozu imaju pravo na karte u „prvoj klasi“
(Novosti.rs)
