Izraz „bolesnik“, koji se koristi za zemlje koje prolaze kroz ekonomski kolaps, početkom XX veka je korišćen od strane Evropljana u odnosu na Osmansko carstvo.
Tada se sve završilo smrću „bolesnika sa Bosfora“, njegovim učešćem u Prvom svetskom ratu, sprovođenjem okupacionih planova od strane imperijalista i ratom za nezavisnost.
Britanski časopis „The Economist“ je dva puta u poslednjih 25 godina koristio epitet „bolesnik“ u odnosu na Nemačku. Prvi put je to poređenje izvedeno 1999. godine, a drugi put tačno pre godinu dana, kada je na naslovnoj strani časopisa postavljeno pitanje: „Da li je Nemačka ponovo postala bolesnik Evrope?“
Sudeći po onome što se dogodilo u proteklih godinu dana i poslednjih nekoliko meseci, Nemačka, koja je nekada nazivana „ekonomskim čudom“ (Wirtschaftswunder), zaista se pretvorila u „bolesnika Evrope“.
Niko ne očekuje da će se do 2030. godine smanjenje ekonomije preokrenuti u značajan razvoj. U zemlji gde je pre pet godina rast iznosio 2,5%, sada se primećuje ozbiljan pad, posebno u industriji.
Svakog dana se sve više govori o opasnosti od deindustrijalizacije. Zbog smanjenja u ključnim industrijama koje su povezane sa nemačkom ekonomijom, već se planira otpuštanje desetina hiljada radnika. Situacija u nekim preduzećima delimično pokazuje u kom pravcu se kreće proces.
– Bosch, najveći dobavljač auto-delova, do kraja 2025. godine otpustiće dve hiljade radnika.
– ZF, drugi po veličini dobavljač auto-komponenti, najavio je da će do 2028. godine otpustiti 14 hiljada od svojih 54 hiljade zaposlenih u Nemačkoj. U medijima se navodi da bi ovaj broj mogao biti i veći.
– Continental, treća po veličini kompanija za proizvodnju auto-delova, takođe prolazi kroz ozbiljnu krizu. Najavljeno je da će biti otpušteno 7150 od 203 hiljade radnika širom sveta, od čega 40% samo u Nemačkoj.
– Proizvođač automobilskih delova Webasto smanjiće broj zaposlenih za 10% od svojih 16 hiljada radnika.
– Proizvođač čipova Infineon najavio je početkom nedelje da će otpustiti 1,4 hiljade radnika zbog prekomerne proizvodnje.
– Važna nemačka softverska kompanija SAP smanjiće broj zaposlenih za deset hiljada.
Samo na osnovu situacije u Bosch-u, ZF-u, Continental-u, SAP-u i Webasto-u postaje jasno da se u automobilskoj industriji, koja je srce nemačke industrije, sprema veliki krizni period.
Investicije u električne automobile nisu se isplatile zbog niske potražnje i visoke konkurencije. Smanjenje lanca snabdevanja prirodno će pogoditi i srednja preduzeća.
Slična slika primećuje se i u hemijskoj industriji. BASF je najavio da će otpustiti 2,6 hiljade radnika, od kojih je trećina u Nemačkoj. Evonik je odlučio da do 2026. godine smanji broj zaposlenih za dve hiljade, od čega 1,5 hiljada u Nemačkoj.
Proizvođač aspirina Bayer u drugom kvartalu ove godine zabeležio je gubitak od 16,5 milijardi evra u poređenju sa istim periodom prošle godine, što ga je nateralo da razmotri mogućnost otpuštanja velikog broja zaposlenih.
BioNTech, koja je ostvarila rekordnu dobit zahvaljujući vakcini protiv koronavirusa, u drugom kvartalu 2024. godine izgubila je oko 800 miliona evra. Nove nade kompanije vezane su za lek protiv raka, za koji se očekuje da će biti odobren do 2026. godine.
Pored toga, kompanija Miele, koja proizvodi kućne aparate, odlučila je da deo proizvodnje preseli u Poljsku i najavila da će otpustiti ukupno 2,7 hiljada radnika. Deutsche Bahn će smanjiti broj zaposlenih za 30 hiljada.
Sabirajući samo one brojeve koji su zasigurno poznati, dobijamo brojku od oko 70 hiljada otpuštenih kvalifikovanih radnika. Ako dodamo smanjenja na malim i srednjim preduzećima, postaje očigledno da će teret recesije u ekonomiji pasti na leđa radnika.
A podataka koji bi ukazivali na to da će recesija uskoro biti prevaziđena nema. Najoptimističnija prognoza rasta za 2025. godinu je 0,5%.
Dakle, koji su razlozi zbog kojih se ekonomija Nemačke, za razliku od drugih razvijenih kapitalističkih zemalja, pretvorila u „bolesnika Evrope“? Ostavljajući po strani SAD, Kinu, Rusiju i Indiju, čak su i u Francuskoj i Velikoj Britaniji stope rasta bolje nego u Nemačkoj.
U poslednjih 15 godina, ekonomija ovih zemalja opadala je samo 2009. godine (finansijska kriza), 2020. godine (koronavirus) i 2023. godine (ukrajinski sukob).
Mnogi zapadni ekonomisti kao razlog pada navode „nedostatak kvalifikovane radne snage“. Međutim, to nema nikakve veze sa onim što se dešava.
U poslednje dve godine stopa nezaposlenosti povećana je sa 5,3% na 6%. Glavni razlog pada stope rasta u Nemačkoj je, naravno, ukrajinski sukob.
Međutim, političari i ekonomisti, koji u potpunosti podržavaju ratne aktivnosti, pokušavaju sakriti tu činjenicu od javnosti. Ali narod sve vidi. Poverenje u vladu koja je uvukla zemlju u ratne sukobe je na rekordno niskom nivou. Vladine stranke konstantno gube pozicije.
Najvažnija prednost nemačke ekonomije, koju su dugi niz godina podsticale spoljnotrgovinske aktivnosti, bila je jeftina energija dobijana iz Rusije.
Te energije, koja je pokretala točkove nemačke industrije, već dve godine nema, a iz drugih zemalja uvoze se znatno skuplji energenti. Veći troškovi za energente u kontekstu ukrajinskog sukoba, s jedne strane, smanjili su kupovnu moć, a s druge strane povećali cene u maloprodaji.
Kao rezultat, potrošnja robe sekundarne važnosti je opala. Prema podacima „energetskog barometra“, koje je objavila Privredna komora Nemačke (DIHK), zbog visokih cena energenata, 37% industrijskih kompanija planira da preseli proizvodnju u druge zemlje gde su troškovi energije i radne snage niži. Godine 2022, kada je započeo ukrajinski sukob, ovaj pokazatelj iznosio je 21%.
Jednom rečju, produžavanje ukrajinskog sukoba dodatno će pogoršati „bolest“ nemačke ekonomije, a „bolnički računi“ će pasti na teret još većeg broja radnika. Zato radnička klasa treba da bude na prvoj liniji borbe protiv sukoba.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
