Opisana kao žrtva hladnog rata, Rusija se ponovo utvrđuje i u političkom i u vojnom smislu. Stručnjaci tvrde da Moskva ima za cilj da povrati svoju staru slavu.
Nakon završetka hladnog rata, jedan od glavnih vojnih i političkih ciljeva NATO-a bio je opkoljavanje Rusije, kojoj je moć nakon raspada bivšeg komunističkog Sovjetskog Saveza krajem 1980-ih opala, i sprečavanje širenja uticaja izvan njenih granica. .
Otprilike tri decenije kasnije događa se obratno. Pod vođstvom ruskog predsednika Vladimira Putina, Moskva vuče konce u različitim pravcima – od Ukrajine do Sirije i odnedavno Libije, čime je preuzela prednost nad NATO snagama i Evropske unije, glavnim saveznikom Vašingtona.
[adsenseyu1]
„Kremlj sprovodi daleko agresivnije, antizapadne spoljne politike, značajno povećavajući provokativne vojne manevre u blizini granica članica NATO-a sa Rusijom, zastrašujući nuklearnim pretnjama i raspoređujući nuklearne rakete u ruskoj eksklavi Kalinjingrad“, napisao je Ričard Sokolski, saradnik Karnegi organizacije za doprinos međunarodnom miru.
Moskva je od kraja 2013. podržavala ruske separatiste u Ukrajini, zemlji koja ima ogroman ruski uticaj još od vremena kada je Kijev, krajem devetog veka, bio centar prve ruske države. Moskva je takođe uputila pretnje drugim evropskim državama poput Švedske i Finske, koje su blizu njenih granica.
„Moskva je takođe pretila vojnim odgovorom ukoliko Švedska ili Finska odluče da se pridruže NATO-u; prema generalnom sekretaru NATO-a, ruske vežbe su uključivale simulirane nuklearne napade na Švedsku “, primetio je Sokolski.
Rusija je u 2014. godini takođe ilegalno aneksirala polostrvo Krim od Ukrajine, koja nije mogla da učini ništa da zaustavi invaziju, jer su opozicija iz Evrope i njeni saveznici ostali ograničeni na puke proteste.
[adsenseyu4]
Prošle nedelje je Putin otvorio železnički most dužine 12 kilometara, koji spaja rusko kopno sa poluostrvom Krim, pokazujući dugoročnu taktiku i posvećenost Rusije regionu.
Ruske agresivne mere protiv Ukrajine takođe su pokazale njenu sposobnost da koristi nekonvencionalne ili hibridne ratove kako bi nadvladala svoje neprijatelje.
U istočnoj Ukrajini, Rusija je osnažila pro-moskovske elemente putem pažljivo kreiranih gerilskih ratova protiv Kijeva, snabdevanjem oružjem i vojnim savetnicima. Na diplomatskim i ekonomskim frontovima, Moskva je takođe vršila maksimalan pritisak na Ukrajinu kako bi primorala zemlju da se potčini njenoj volji.
Poput ukrajinske odiseje, sada Moskva maršira na drugu evropsku državu, Belorusiju, koja je bliže područjima koja su deo NATO-ovog istočnog boka.
Pre otprilike dve decenije, dve države su potpisale sporazum o savezu, koji su Rusija i Belorusija shvatile različito. Prema ruskom razumevanju, Belorusija bi uskoro trebalo da bude deo ruske federacije.
[adsenseyu1]
Evropski saveznici ozbiljno su zabrinuti da bi posle Ukrajine, sa Belorusijom, Rusija takođe mogla da ima kritičnu poziciju na strateškom mestu i da geografski podeli NATO-ove baltičke saveznike, koji su nekada bili u sastavu bivših sovjeta.
To bi čak moglo da učini odbranu baltičkih država ranjivijom na mogući ruski napad.
Rusija uživa povoljnu geografiju i brojčanu prednost nad NATO-om u ljudskoj snazi i u svakoj većoj kategoriji borbenog oružja i opreme koja bi se koristila u početnom vojnom napadu na baltičke države“, ističe Sokolski.
„To je činjenica čak i kada se u obzir uzmu stalne snage baltičkih država, snage koje bi druge članice NATO-a rasporedile u mirno vreme ili po sistemu rotacija na baltičkoj i poljskoj teritoriji i rano dolazeće snage kojima je NATO odlučio da pojača njegov istočni bok kao odgovor na strateško upozorenje o napadu “, ocenio je Sokolski.
Ruska balkanska agenda
Pored Ukrajine, Belorusije i Baltika, Rusija je takođe bacila oko na Balkan, čije je pravoslavno i slovensko stanovništvo, u istorijskom i političkom pogledu, bilo predmet moskovskih dugogodišnjih pan-slavenskih i pan-pravoslavnih tendencija.
[adsenseyu4]
S druge strane, NATO, kao deo svog plana za širenje, takođe želi da se domogne Balkana, uglavnom koristeći EU, koja članicama država bivšeg Sovjetskog Saveza nudi da ih potpuno izbaci iz moskovske orbite, kao svoje političko pokriće za pretnju Moskvi sa zapadnog boka.
„Rusija pokušava da opstruira i EU i NATO na Zapadnom Balkanu što je duže moguće“, napisao je u septembru Maksim Samorukov, saradnik moskovskog centra Karnegi i zamenik urednika Carnegie.ru.
Prema Samorukovu, Moskva želi da podstakne sukobe na Balkanu kako bi osigurala svoje interese u regionu.
„Po logici Kremlja, što više pažnje i resursa zapad mora da posveti svom balkanskom okruženju, to će manje apetita imati da integriše svoje istočne susede, poput Ukrajine, Moldavije i Gruzije, i na taj način će te države sačuvati za ruske teritorijalne interese“, primetio je Samorukov.
Od Sirije do Libije
Ono što još više zabrinjava evropske sile jeste to što ruska asertivnost nije ograničena na zapadni bok.
Poslednjih godina Moskva maršira i na Bliski Istok, od Sirije, zemlje Istočnog Mediterana, preko Libije, severnoafričke države bogate naftom do Italije, južnoevropske i mediteranske sile.
U Siriji, Moskva je omogućila da Asadov režim ostane na vlasti nakon pobune Arapsko proleće 2011., povećavajući tada svoje prisustvo u ratom opustošenoj zemlji.
Putinova Rusija nedavno je najavila da će zemlja uložiti 500 miliona dolara u sirijsku luku Tartus u Sredozemnom moru, signalizirajući da želi da proširi svoj domet u regionu, gde razne istočno-mediteranske sile sprovode napore na istraživanju gasa u novootkrivenim bogatim rezervama gasa.
Rusija je takođe u Libiji, gde podržava ratnog komandanta Halifu Haftara, koji tvrdi da se bori protiv vlasti u Tripoliju, a koju je priznala UN.
Poput svoje intervencije u Siriji 2015. godine, kada je Asadov režim bio na ivici gubitka vlasti od opozicionih snaga, Moskva sada raspoređuje stotine plaćenika, za koje se navodi da su regrutovani od strane ruske Vagner grupe, da podrže Haftarov napad na Tripoli, glavni grad države.
Napredno rusko naoružanje
Da bi nametnula svoje razne vojne avanture od Bliskog Istoka do Baltika, Rusija je takođe uložila velika sredstva u svoju vojnu tehnologiju, povećavajući uloge protiv NATO-a.
Prošle nedelje, Putin je objavio nedavne hipersonične vojne napretke u zemlji, tvrdeći da „nijedna zemlja ne poseduje hipersonično oružje, a kamoli hipersonično oružje kontinentalnog dometa“, koje čak ni američki sistemi protivraketne odbrane ne mogu da otkriju.
„Ne tako davno mnogi eksperti su dali NATO-u odlučujuću prednost u slučaju vojne konfrontacije. Međutim, prema sadašnjem stanju, ruska napadačka snaga može brzo da nadvlada odbranu NATO-a, uglavnom zato što je sužavala kvalitativni jaz sa NATO-om u konvencionalnim sposobnostima“, zaključio je Sokolski.
Webtribune.rs
