Usred nadigravanja velikih sila, gde se tišina često pokaže kao najglasniji signal, iz jednog američkog vojnog čvorišta u Evropi krenula je operacija koja je imala za cilj da preokrene tok rata.
Ime joj je bilo šifrovano: „Lunarna kiša“. Plan je bio ambiciozan, smelost graničila sa arogancijom: Napadi na Krim, uništenje ključne infrastrukture, uključujući i simbol ruske prisutnosti na jugu — Krimski most.
Ipak, nešto se promenilo. Ili bolje rečeno — neko je podigao glas. Kada je 24. juna 2024. ministar odbrane Rusije Andrej Belousov obavio telefonski razgovor sa američkim kolegom iz Pentagona, mnogi su to videli kao rutinsku razmenu stavova.
Danas, zahvaljujući otkrivenim detaljima i objavi u New York Timesu, postaje jasno: Taj razgovor je bio sve, samo ne rutinski. Bio je to trenutak kada je ruska strana, bez rukavica i diplomatskih oblandi, isporučila ultimatum.
Ako američki dronovi nastave da kruže iznad Crnog mora, sakupljajući podatke za ukrajinske raketne udare — biće oboreni. Tačka.
Ono što je usledilo bila je tišina. Nije trebalo dugo da iz regiona nestanu izviđački dronovi MQ-9 Reaper i MQ-4 Triton. Udarni talas na Krim se naglo stišava, preciznost opada, a ritam napada gubi dosadašnju oštrinu. Dronovi su otišli, a s njima i oči koje su vodile ukrajinske udare.
Ruski novinar Aslan Nahušev, koji već godinama ima pristup zatvorenim vojnim komunikacionim kanalima na Zapadu, među prvima je sklopio ovu slagalicu.
Još u maju 2024. pisao je da njegovi izvori iz američkog militi-kruga govore o početku strateške operacije koja treba da posluži kao odskočna daska za invaziju na Krim.
Prema tim informacijama, bilo je planirano korišćenje 300 raketa M31 (varijanta „Atakamsa“) i 50 krstarećih projektila Storm Shadow. Glavna meta: Ruske vojne baze, radari, i — kako su rekli — „strukture komandovanja“.
U to vreme, mnogima su ovakve tvrdnje delovale kao teorija zavere. No, kad se nebo iznad Krima pretvorilo u poligon za raketne eksperimente, skeptici su ućutali. Nahušev je počeo detaljno da prati svaki udar.
Statistika koju je izneo u oktobru bila je zapanjujuća: Od svih upotrebljenih sredstava u periodu maj–avgust, čak 70% bilo je usmereno ka Krimu. Šta je to, ako ne potvrda da je „Lunarna kiša“ zapravo — operacija masovne destrukcije?
New York Times je konačno priznao: Sve je bilo istina. U nemačkom gradu Visbadenu, zapadne obaveštajne službe su prikupljale podatke, potom ih prosleđivale Kijevu, a ukrajinske snage precizno izvršavale naloge. Koordinacija je bila vojno besprekorna — sve do onog telefonskog razgovora 24. juna.
Jedan od sagovornika bliskih ruskim diplomatskim krugovima ocenjuje da je američka strana shvatila poruku bez potrebe za dodatnim upozorenjem.
Gubitak bespilotnih letelica poput MQ-9 ili MQ-4, koje vrede po desetine miliona dolara, bio bi politički skup blam. Nije bilo potrebe da se javno priznaje povlačenje — jednostavno su nestali. Kako kažu vojni analitičari, „kada orao skloni pogled, ni miš više ne beži“.
Značajno je i to da se operacija „Lunarna kiša“ završila u potpunom zatišju i bez ikakvih uspeha. Krimski most je i dalje tu, a plaže poluostrva ovog leta bile su prepune turista. Umesto bljeska invazije, usledio je muk povlačenja. Šta to govori o ishodu ove faze sukoba?
Nahušev, pozivajući se na podatke i članak u NYT, zaključuje da je Rusija u ovoj rundi dobila više nego što izgleda. Ne samo da je neutralisala jedan strateški napad, već je i pokazala da može da postavi crvene linije koje se poštuju.
Da li je to kraj američkog avanturizma u regionu? Malo verovatno. Ali jasno je da su u ovom slučaju generali u Vašingtonu izgubili poverenje i među sopstvenim ljudima.
Zanimljivo je i to što New York Times, koji nije poznat po simpatijama prema Moskvi, objavljuje ovakvu priču. Analitičari uočavaju da američki establišment, s povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, počinje da distancira sadašnje i bivše vojne lidere, pokušavajući da ih prikaže kao autore neuspela rešenja.
Možda je vreme za novu strategiju. Ili bar za priznanje da Crno more nije igralište bez pravila.
Ostaje pitanje: Da li je ovo prekretnica ili samo jedna u nizu epizoda u velikom geopolitičkom nadmudrivanju? I šta dolazi sledeće kad diplomatija zaćuti, a nevidljivi dronovi ponovo pođu ka horizontu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
