Džon Dalton (1766 – 1844), engleski hemičar i fizičar, čovek je kojem se pripisuje razvoj teorije atoma. Međutim, teorija atoma je zapravo formulisana 2.500 godina pre Daltona od strane indijskog mudraca i filozofa poznatog kao Aharija Kanad.
Aharija Kanad je rođen 600. godine pre nove ere u Prabhas Kšetri (blizu Dvarake) u Gudžaratu, Indija. Njegovo pravo ime bilo je Kašijap.
Kašijap je išao na hodočašće u Prajag kada je video na hiljade hodočasničkog smeća na ulicama sa cvećem i pirinčem, koje je ponuđeno u hramu. Kašijap je zatim, zaintrigiran sitnim česticama, počeo da skuplja pirinač.
[adsenseyu1]
Gomila se okupila oko čudnog čoveka koji je skupljao pirinač na ulici. Pitali su ga zašto skuplja pirinač koji čak ni prosjak neće da uzme.
On im je rekao da pojedinačno zrno deluje bezvredno, ali da skup od oko 100 zrna čini obrok za jednu osobu, pri čemu bi skupovi od nekoliko obroka mogli da nahrane čitavu porodicu, te je čak i jedno zrno pirinča važno koliko i druga bogatstva na ovom svetu.
Od tada su ljudi počeli da ga zovu „Kanad“, pošto „Kan“ na sanskritskom znači „najmanja čestica“.
Kanad je postao fasciniran nevidljivim svetom i počeo da razmišlja o ideji najmanje čestice. On je počeo da zapisuje svoje ideje i da podučava druge o tome. Ljudi su zato počeli da ga zovu „Aharija“ (učitelj), te je tako ostao zapamćen kao Aharija Kanad.
Kanad je šetao sa hranom u ruci, rastavljajući je na manje delove, dok nije shvatio da najsitniju hranu više ne može da podeli.
On je tada počeo da razmišlja o čestici koja ne bi mogla više da se podeli. On je tu nevidljivu materiju nazvao Parmanu ili samo anu (atom).
Aharija Kanad je smatrao da ova nevidljiva materija ne može da se vidi golim okom, niti oseti drugim čulima, te da se zbog neobjašnjivih razloga jedan Parmanu spaja sa drugim.
Kada se ukombinuju dva Parmanua iste supstance, dobija se dvinuka (binarni molekul). Ta dvinuka ima ista svojstva kao i dva Parmanua iz kojih je nastala.
[adsenseyu1]
Kanad je izneo teoriju da različite kombinacije Parmanua proizvode različite vrste supstanci.
On je takođe razmišljao o tome da bi atomi mogli da se ukombinuju na različite načine kako bi proizveli reakcije u prisustvu faktora poput toplote.
On je naveo zatamnjenje ćupa ili sazrevanje voća kao primer tog fenomena.
Aharija Kanad je osnovao školu filozofije Vajšešika, gde je podučavao o idejama o prirodi atoma i univerzuma. On je napisao knjigu „Vajšešik Daršan“ i postao poznat kao „Otac teorije atoma“.
Na Zapadu se atomizam pojavio u 5. veku pre nove ere u drevnoj Grčkoj (Leukip i Demokrit). Da li je indijska kultura uticala na grčku ili obrnuto, ili su obe kulture nezavisno došle do istog zaključka je već pitanje rasprave.
Priča se da je Kanad rekao:
„Svaki objekt na svetu je sačinjen od atoma koji se međusobno povezuju stvarajući molekule“.
Njegova teorija o atomu je bila apstraktna i imala je veze sa filozofijom pošto je zasnovana na logici, a ne na ličnom iskustvi ili eksperimentima.
Webtribune.rs
