Ukoliko neka vrsta dogovora prema pitanju Kosova i Metohije bude napravljena, da li će posle toga na agendi Zapada biti članstvo Srbije u NATO-u? Ako hoće, kad bi se to moglo očekivati i koje mogućnosti u tom slučaju ima Srbija?
Iskusni diplomata Vladislav Jovanović konstatuje za Sputnjik da činjenični materijal govori da je daleko najveći broj ljudi u Srbiji, kao i najšira javnost, uveren u to da je NATO zločinačka vojna organizacija, jer se takvim pokazao vršeći agresiju nad Saveznom republikom Jugoslavijom.
Pritom, javnost Srbije je svesna da se NATO veoma ofanzivno širi po svim prostornim delovima Evrope, dodaje Jovanović, što je u sukobu sa OEBS-om koji hoće da se napravi jedan zajednički poredak mira i bezbednosti u celoj Evropi, a ne da se ona deli prema nekim bezbednosnim vertikalama.
„Međutim, NATO ne prestaje da zagovara svoju omiljenu tezu da se ceo Balkan uvuče u svoju organizaciju i da na taj način prebrine brigu da u svom daljem kretanju prema svojim takozvanim protivnicima na Istoku, Rusiji, Iranu, Kini, ili sutra možda Turskoj, ima sigurnu zaleđinu“, sugeriše Jovanović.
To je želja Zapada i NATO-a koju oni ne kriju, ali od ostvarenja te želje, kako tumači taj diplomata, nema ništa i to iz dva razloga.
„Prvo što oni imaju problem Kosova koji su stvorili u odnosima između njih i Srbije. Drugo, što nisu spremni da učine bilo kakvu prihvatljivu ponudu Srbiji za popravljanje odnosa. Prihvatljiva ponuda bi bila da konačno shvate da su izvršili nedopustivo prekrajanje granica preotimanjem Kosova od Srbije i darivanje tog preotelog dela manjinskim Albancima koji su krenuli ka tom cilju putem terorističkih aktivnosti“, precizira Jovanović.
Prema tome, ideja i zamisao o mogućnosti da Srbija postane članica NATO-a jeste van realnih mogućnosti, ističe sagovornik Sputnjika, i ne postoji bilo kakva osnovana nada da će takve mogućnosti biti stvorene u doglednoj ili čak u beskonačnoj budućnosti.
Sa druge strane, to što se sad Amerika verbalno politički otvara prema pitanju Kosova i dopušta da dve strane, Priština i Beograd, dođu do nekog kompromisa (pretpostavlja se da bi on imao teritorijalnu suštinu, da bi to bilo zadovoljavajuće za Srbiju i tako dalje), jeste prema Jovanovićevom mišljenju apsolutno neprihvatljivo i ne može da bude osnova za bilo kakva očekivanja.
„Međutim, NATO može da očekuje simpatije i podršku u jednom delu političke elite u Srbiji, mislim na opozicioni deo koji se i ranije javno, bar neki od njih, deklarisao u prilog ulaska u NATO. Takođe, može da se nada da bi jedan deo političkog establišmenta koji nije u opoziciji mogao eventualno da uđe u takvu vrstu kombinacije“, rezonuje Jovanović.
I to je opet nerealistično jer javnost u Srbiji ima potpuno negativan stav o NATO-u, naglašava Jovanović, niti takav stav može da bude izmenjen bilo kakvim pokušajima NATO-a da tu crnu sliku o sebi na neki način izbeli.
U godinama koje predstoje, prema Jovanovićevom mišljenju, postojaće želja NATO-a za apsorpcijom celog Balkana i učlanjenje svih preostalih država u NATO, ali i averzija javnosti Srbije prema svakoj takvoj mogućnosti.
„Političari u Srbiji koji žele da dobiju podršku moraju sa time da računaju i da to uzmu u obzir kao nepobitnu činjenicu. Ako bi to ispustili iz vida ili ne bi došli nikada na vlast ili bi pali sa vlasti ukoliko bi na vlast došli pre toga“, upozorava Jovanović.
Afirmisati stav o vojnoj neutralnosti
U slučaju da pred Srbiju ipak budu stavljeni takvi zahtevi, pitanje je kako se postaviti, ne pokvariti odnose, ne biti izolovan, a ipak reći: „Ne“.
„Prvo, ne treba da dođe u situaciju da kaže: ’Ne‘, već treba da afirmiše sadašnji stav o vojnoj neutralnosti koji je proklamovan Ustavom, koji se ostvaruje u odnosima sa svim zemljama, uključujući i zemlje NATO-a, čiji su najviši čelnici više puta ponovili da njima vojna neutralnost Srbije ne smeta. Koliko je to iskreno, drugo je pitanje, ali je činjenica da su oni prisiljeni da zvanično zauzimaju takav stav“, predlaže Jovanović.
To svakako ne bi bio jedini primer vojne neutralnosti u Evropi (ima takvih primera više, tu su Austrija, Švajcarska, Irska i Finska, iako se govorka da bi mogla da promeni taj svoj stav).
„Prema tome, nije ta pozicija nemoguća, niti neprihvatljiva, a sa druge strane, nije u suprotnosti sa principima OEBS-a, koji upravo zagovaraju želju da bezbednost bude podjednaka za sve članice OEBS-a, a ne da bude pod pritiskom jednog dela kao što je NATO“, konstatuje Jovanović.
Činjenica o vojnoj neutralnosti sa čvrstom, afirmativnom politikom Srbije i sa jačanjem sopstvenih kapaciteta da se ta vojna neutralnost štiti u slučaju potrebe, prema mišljenju tog diplomate, jeste najbolja odbrana od daljih mogućih ambicija koje bi NATO imao prema Srbiji.
(Sputnjik)
