Na inicijativu SAD, zemlje G7 žele da izgrade alternativu kineskoj globalnoj investicionoj politici.
Da li to Vašington pokušava da formira veliku zapadnu „antikinesku koaliciju“?
Nemačka je pritom oprezna.
Na prvi pogled G7, samit najvažnijih industrijalizovanih zemalja zapadnog sveta i EU u primorskom letovalištu Karbis Bej u Kornvolu pružaju sliku sklada.
Svi su oduševljeni zbog toga što je novi američki predsednik Džozef Bajden ponovno uspostavio normalne razgovore i nadaju se obnovi transatlantske saradnje.
No dok šefovi država i vlada zajedno sede u malim grupama ili se šetaju rivom, SAD rade na tome da G7 pooštri stav prema Kini. Američki predsednik smatra da je težnja Kine da postane najjača ekonomska sila na svetu najveći izazov s kojim se demokratije suočavaju u ovom stoleću.
Entoni Gardener, bivši američki ambasador pri EU, kaže da Bajden tu mora biti uspešan kako bi Trampove pristalice kod kuće držao pod kontrolom.
Gardener smatra da bi evropskim državama bilo pametno da podrže Bajdena po ovom pitanju ako žele da spreče Donalda Trampa da se vrati na mesto predsednika.
Koliko oštro prema Kini?
U načelu Nemci se s tim slažu. Potrebno je osuditi kršenja ljudskih prava protiv Ujgura, suzbijanje demokratskog pokreta u Hong Kongu ili pritisak na disidente u Kini.
Međutim, a to ističe i EU na samitu G7, Kina nije samo sistemski rival i ekonomski konkurent, već i neophodan partner u nekim pitanjima. Kancelarka Angela Merkel rekla je da bez Kine nije moguć stvarni napredak u klimatskoj politici. Kina je najveći emiter štetnih gasova i ne želi da postane klimatski neutralna do 2060. – dok EU želi taj cilj želi da postigne deset godina ranije – 2050. godine.
No, SAD su više od Evropljana zabrinute vojnim provokacijama i pretnjom Kine u Južnokineskom moru. O tome bi samit NATO trebalo da razgovara sedećeg ponedeljka.
Doduše, SAD i EU su uvele sankcije Kini zbog kršenja ljudskih prava, ali je EU pre toga parafirala i trgovinski sporazum s Kinom, na šta Vašington gleda kritično.
Ovaj „sveobuhvatni sporazum o ulaganju“ (CAI) trenutno je na ledu jer EU parlament ne želi njime da se bavi sve dok Peking održava sankcije protiv nepopularnih evropskih parlamentaraca.
Zapadni „Put svile“
Kao novi element u politici naspram Kine, G7 se dogovorio o „investicionoj inicijativi“ s globalnim dometom. Ovu „izgradimo bolje“ inicijativu predložio je predsednik Bajden, a u Korvel je došao s čvrstom namerom da taj plan i sprovede.
Međutim, još uvijek nije jasno kako bi tačno to trebalo da funkciniše. Jasno je samo da treba da se postavi kao svojevrsna alternativa inicijativi „Pojas i put“, novom kineskom putu svile.
Kina je od 2013. već uspostavila ekonomsku saradnju s desetinama siromašnijih zemalja Afrike, Azije, Latinske Amerike i Istočne Evrope – navodno u vrednsoti od oko 3,4 biliona američkih dolara.
Kina svoje partnere mami jeftinim kreditima i velikim ulaganjima, pre svega u infrastrukturu: mostove, puteve, železnice, luke. No ta saradnja nije samo ekonomska – Kina tako povećava i svoj politički uticaj.
Nemačka brine za izvozno tržište
Kritičari novog Puta svile kažu da se prilikom dodele sredstava ne postavljaju pitanja o dobrom upravljanju, izbegavanju korupcije i ljudskim pravima. 15 zemalja članica EU, uključujući Grčku, Mađarsku i Italiju, već su se pridružile projektima na kineskom Putu svile.
Očekuje se da će nova alternativa G7 inicijativi „Pojas i put“ mobilizovati milijarde dolara i evra. No, odakle bi taj novac trebalo da dođe – to još nije jasno. SAD se tu nada i većem angažmanu privatnog kapitala.
U redovima EU su međutim oprezni. Unija je u nekoliko navrata upozoravala da nije dobro sve snage uložiti u kovanja „protivkineske koalicije“ pod vođstvom SAD.
„S gledišta SAD, posebno je Nemačka kamen spoticanja“, kaže stručnjak za spoljnu politiku nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Rajnhard Bitikofer.
Budući da Nemačka ima snažne ekonomske interese na izvoznom tržištu Kine, Angela Merkel je prilično skeptična prema Bajdenovoj oštroj kineskoj politici, kaže Bitikofer. Njih dvoje će o svemu na miru moći uskoro na miru da porazgovaraju: 15. jula Merkel će kao prva evropska političarka posetiti Belu Kuću od kako je u njoj Bajden.
(dojče vele)
