Odgovor Kfora da ne prihvata vraćanje delova vojske Srbije na Kosovo i Metihiju (KiM), koji je uručen na Badnji dan, znak je velikog poštovanja Srbije i srpskog naroda od političkog Zapada.
Da nije tako, odgovor bi uručili običnog radnog dana i, ako je ikako moguće, na dan kada na KiM nije bilo zatvaranja Srba, akcija „Rosu“ ili rafala ispaljenih na srpsku decu.
To poštovanje ima svoju logiku i kontinuitet.
Sećamo se kakve su nam dirljive izraze solidarnosti slali raketama na Uskrs 1999., kako su žrtvovali dragoceno vreme da bi tek na Vidovdan 2001. kidnapovali i Hagu isporučili predsednika Slobodana Miloševića, a i mnogih drugih gestova poštovanja i saosećanja.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
KFOR je na KiM na osnovu rezolucije SB UN 1244, ali ne sprovodi njene delove o bezbednosti Srba, vraćanju 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca, nepovredivosti svojine, vraćanju kontigenata Vojske Srbije i policije…
Situacija je sudbonosna. Zašto se onda zbog svega zvanično ne žalimo SB UN?
To je organ nadređen Kforu.
Organ drugog i ujedno najvišeg nivoa.
Znali smo da KFOR neće pozitivno odgovoriti pa smo se ipak odlučili da ga isteramo na čistinu. Ako smo ušli u postupak, zašto ne idemo i na drugi, viši stepen koji je bar jednako miran i diplomatski kao i prvostepeni?
Kfor je pod kontrolom NATO. A u SB UN, pored članica NATO ima i drugih, NZ, i što je posebno značajno, u njemu su dve stalne članice SB sa pravom veta – Rusija i Kina koje su strateški partneri Srbije.
To je za Srbiju svakako povoljniji sastav i ambijent od sastava Kfora, ili NATO.
Dakle?
Eskobar pre dolaska u Beograd na razgovore o KiM odlazi u Brisel na razgovor sa Stoltenbergom. Hoće li ga kritikovati, pohvaliti ili ohrabriti zbog odbijanja da prihvati kintigente Vojske Srbije?
(Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih)
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
(fakti.org)
