Predavač na Institutu za međunarodnu politiku Univerziteta Džons Hopkins Edvard Džozef upozorava da „čvrste veze“ s Rusijom nisu u interesu Srbije.
Prema njegovim rečima, potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovinskoj zoni sa Evroazijskom ekonomskom unijom i potencijalno članstvo Srbije u toj organizaciji koju predvodi Rusija bio bi put bez izlaza za Srbiju. On ističe da ga takva ruska inicijativa prema Srbiji ne iznenađuje i dodaje da će u budućnosti biti sličnih poteza.
[adsenseyu1]
Takođe je istakao da se nada da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svestan toga koliko bi članstvo u EAEU bilo štetno po Srbiju, koja je u odmaklom pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom.
Džozef je potvrdno odgovorio na pitanje da li bi to od Srbije napravilo ruski satelit u Evropi, dodajući da je to rizik koji i zagovarači, poput lidera Dveri Boška Obradovića, moraju da razumeju.
„Ako bi se Srbija okrenula tom izboru, deca će joj biti siromašna. Još nešto moram da naglasim o Rusiji – u regionu u kojem se nalazi pretrpela je mnoštvo poteškoća. Terminologijom koju bi koristila Moskva – izgubila je tri države koje naseljava većinsko pravoslavno stanovništvo. Crna Gora je postala članica NATO. Severna Makedonija će uskoro postati članica, dok je Grčka znatno ojačala svoje veze sa Zapadom. U sve tri države videli smo posvećenost njihovih lidera da se odupru ruskom mešanju“, rekao je Džozef, dodajući da je siguran da je predsednik Vučić svestan toga i da to otvara prostor da Vučić uradi ono što je najbolje za Srbiju.
Prema njegovim rečima, Rusija je prepreka, pogotovo kada se radi o Kosovu.
„Čak i ne u tolikoj meri zbog odnosa koje održava sa Srbijom, već kao članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, imajući u vidu da Kosovo teži da postane članica UN. Rusija u tom delu igra ulogu protiv koje nijedna država ne može da učini ništa. To stvara potrebu da se potraže druge mogućnosti, u smislu hoće li se Rusija protiviti članstvu Kosova u UN, ako se Beograd saglasi sa stolicom za Kosovo u tom telu. To jeste neuobičajen scenario, ali stav Rusije neizostavno mora biti uzet u obzir“, rekao je Džozef za „Glas Amerike“.
On ističe da to ipak nije najveća prepreka sporazumu Beograda i Prištine, već da se tu radi o potrebi vizije i hrabrosti u političkom smislu lidera.
„Skoplje i Atina postigli su dogovor slične političke osetljivosti, koji se ticao nacionalnog dostojanstva, a kada je o Makedoniji reč, doslovce i nacionalnog identiteta, što, uzgred, nije slučaj u Srbiji. Srpski identitet nije utkan u Kosovo, već srpska istorija“, rekao je Džozef, ističući da je primer Grčke i Severne Makedonije model za Beograd i Prištinu na kome bi šefica diplomatije EU trebalo da insistira, umesto da razmatra opasne ideje o razmeni teritorija.
(Tanjug)
