Zapadni bezbednosni eksperti ponovo su u stanju uzbune, ali ovog puta razlog nije ni raketa, ni špijun – već kutija sa čipovima, tiha, legalno uvezena iz Kine, montirana u infrastrukturu koju svi svakodnevno koriste.
Najnoviji izveštaji agencije Rojters i britanskog Daily Mail-a otkrivaju nešto što deluje kao scenario iz tehno-trilera: komunikaciona oprema iz kineskih uređaja, neobeležena i ranije nezapažena, pronađena je u ključnim komponentama američke energetske mreže. I da stvar bude ozbiljnija – radi se o delovima koji se koriste u baterijama, inverterima i solarnoj opremi.
Adam Pilton iz kompanije Heimdal Security ne ostavlja prostor za sumnju: „Zapadne vlade i kompanije oslonile su se na tehnologiju koju ne kontrolišu, koju jedva i proveravaju.“
Njegov kolega, Dean Gefen iz kompanije NukuDo, ide još dalje i upozorava da se ne radi o slučajnosti, već o promišljenom „strateškom pozicioniranju“.
Suština otkrića je alarmantna. Uređaji koji su montirani širom Zapada – u solarnim farmama, toplotnim pumpama, čak i punjačima za električna vozila – sadrže komponentu koja omogućava daljinski pristup. Teoretski, neko sa druge strane sveta može da promeni podešavanja, isključi ceo sistem ili poremeti rad mreže – i sve to jednim klikom. Doslovno.
Rojters je saznao da su u proteklih devet meseci pronađeni i nerazjašnjeni radio moduli u baterijama koje potiču od više kineskih dobavljača. Ovi neautorizovani komunikacioni kanali, kako navode izvori, zaobilaze zaštitne zidove, što otvara prostor za direktan pristup sistemima.
U slučaju napetosti ili sukoba, posledice bi mogle biti haotične – nestanci struje, kolaps vodovoda, prekidi u transportu i potpuna destabilizacija infrastrukture.
Zanimljivo je da je Ministarstvo energetike SAD već započelo novu procenu bezbednosnih rizika, a u fokusu su solarni inverteri, ključne komponente koje pretvaraju energiju iz solarnih panela u upotrebljivu električnu energiju. Većina tih uređaja dolazi iz Kine, a koriste se u gotovo svim sistemima obnovljivih izvora.
I dok se neki pitaju da li bi sve to zaista moglo da se dogodi, Irena Cukerman, pravna i bezbednosna analitičarka, daje jezivu sliku: „Pitanje nije da li će se to dogoditi, već kada. Ova infrastruktura već funkcioniše kao digitalna mina.“
„To neće biti spektakularno. Počeće tiho – mali lokalni prekid, kvar koji izgleda kao običan tehnički problem. Ali ako se ti kvarovi usklade, ako se šire koordinisano, posledice po energetski sistem mogu biti ogromne“, navodi ona.
I najgore od svega – šteta ne mora da bude fizička. Dovoljno je da se potkopa poverenje u sistem. Dovoljno je da neko posumnja u stabilnost.
U ovoj složenoj mreži komponenti i kablova, ključnu ulogu igraju tzv. firmware ažuriranja – rutinska softverska osveženja koja dolaze iz „oblaka“, ali mogu, ako su zloupotrebljena, da budu i tihi okidač. I dok operatori pokušavaju da nađu uzrok problema, šteta je već napravljena, a Kinezi, kako navode analitičari, mogu samo da posmatraju.
Dean Gefen upozorava da ovakvi napadi nisu više domen sajber-špijunaže. „Radi se o digitalnom oružju. O sabotiranju infrastrukture. A ako je moguće ugasiti grad bez ijedne eksplozije, onda smo ušli u novu eru sukoba.“
U međuvremenu, Velika Britanija i druge članice NATO-a pozvane su da pažljivo preispitaju nivo oslanjanja na kineske komponente. Portparol alijanse je izjavio da je „neophodno identifikovati sve strateške zavisnosti i preduzeti mere da se one umanje“.
I dok se ovo pitanje raspravlja u diplomatskim krugovima, neki već povlače konkretne poteze – nemačka kompanija 1Komma5 najavila je povlačenje svih Huawei invertera zbog bezbednosnih razloga.
Izvršni direktor Filip Šreder upozorava da je „kritična masa već dostignuta“ i da bi nagli prekid dovoda energije sa solarnih sistema mogao izazvati kolaps energetske mreže.
Podaci govore svoje. U prva tri meseca 2025. godine, proizvodnja solarne energije u SAD porasla je za 34% u odnosu na prethodnu godinu. Ako bi se i mali deo te mreže oslanjao na neproverene kineske uređaje – rizik je realan.
Christian Bick iz kompanije Rapid7 kaže da je ova situacija signal za „hitnu reviziju svih uvezenih softverskih i hardverskih komponenti“. I to ne samo zbog moguće sabotaže – već i zbog potrebe da se očuva poverenje građana u digitalnu infrastrukturu.
Jer pitanje koje se nameće više nije tehničko, nego strateško: koliko savremeni život – osvetljenje, saobraćaj, voda, internet – zavisi od prekidača koji ne kontrolišemo? A još važnije, ko tačno može da ga isključi?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
