[adsenseyu2]
Čini se kao da savana puna zebri, gazela i bivola predstavlja švedski sto za lavove. Međutim, nova kanadska studija otkriva jedno iznenađenje: Kada ima puno plena, grabljivaca ima znatno manje.
Posmatranje kopnenih i vodenih ekosistema širom sveta pokazuje da bi ovo zapravo mogao biti fundamentalni zakon prirode.
„Očekivali biste da lavova, leoparda i hijena bude bar proporcionalno jednako koliko i zebri i antilopa koje oni mogu da pojedu“, rekao je Ijan Haton, istraživač sa Mek Gil univerziteta i vodeći autor studije koja je ove nedelje objavljena u Science-u.
„Ako duplirate plen, pretpostavljate da bi se i broj grabljivaca trebalo duplirati“, rekao je Haton. „Ipak, mi smo ustanovili da nije tako“.
Haton je sproveo studiju u sklopu svoje doktorske disertacije sa Majklom Loreom, koji radi u Centru za nacionalna naučna istraživanja u Francuskoj.
[adsenseyu4]
On je posmatrao populacije vrsta koje predstavljaju plen, kao što su zebre i antilope, ali i vrsta koje su grabljivice, kao što su lavovi i hijene, u različitim afričkim parkovima sa različitim klimatskim i ekološkim uslovima.
„Zakon snage“
Haton je otkrio da se broj grabljivica smanjivao pri povećanju plena i to na predvidiv način. Drugim rečima, što više „kilograma plena“ ima, to je manje „kilograma grabljivica“ za svaki plen. To je matematički zakon koji se naziva „zakon snage“.
Na primer, u suvoj Kalahari pustinji ima svega 200 kilograma plena – bivola, zebri i impala – po kvadratnom kilometru, dok grabljivica poput lavova i hijena ima tek 4 kilograma na istoj površini.
Plodni Ngorongoro ima oko 20.000 kilograma plena po kvadratnom kilometru, što je 100 puta više nego u pustinji Kalahari, dok ima samo oko 110 kilograma grabljivica, što je 27, 5 puta manje nego u pustinji Kalahari.
Ovaj šablon je nezavisan od vremena i kratkoročnih fluktuacija u relativnom broju jedinki plena i grabljivica. On čak važi i za druge ekosisteme, pored afričkih.
Osvrt na podatke 1.000 drugih studija u proteklih 50 godina pokazuje da se to odnosi i na plen i grabljivice u drugim delovima sveta, pa čak i na životinje koje žive u jezerima i okeanima. Zapravo, čak se odnosi i na biljojede, čije su populacije brojčano daleko ispod biljnih.
„Ovo otkriće ukazuje na to kako ljudi upravljaju ekosistemima radi proizvodnje hrane, kao i na to kako ekosistemi skladište ugljenik, što može uticati na klimatske promene“, ukazuje ekolog Džast Kebrijan sa Univerziteta u Južnoj Alabami koji nije učestvovao u studiji, ali je analizirao rad.
Nije tačno jasno zašto broj grabljivica opada kada ima više plena, ali matematika i studije ukazuju na to da se životinjski plen i biljke razmnožavaju mnogo sporije u gušće nastanjenom okruženju.
[adsenseyu1]
To može da ima jakog uticaja na mesoždere poput lavova i tigrova pošto oni teže da love veoma mlad ili veoma star plen umesto zdrave odrasle jedinke, „uglavnom zato što ne bi mogli da uhvate zdrave odrasle jedinke zbog njihove brzine“, kako navodi Haton.
To se uočava i u ostatku lanca hrane. Mladi izdanci obično prvi stradaju pošto su puni nutritivnih sastojaka, isto kao što i male ribe bivaju progutane prve upravo zato što ih je lakše progutati nego neku veliku ribu.
Izgovor za posetu Africi
Haton je odlučio da uporedi populacije različitih životinja u afričkim parkovima. On je išao u srednju školu u Zimbabveu i želeo je ponovo da ode tamo da vidi i prouči životinje koje se tamo nalaze.
Nažalost, on je tamo naišao na brojne pisane dokumente i bušene kartice koje nisu digitalizovane, a koje se nalaze u bibliotekama parka i univerziteta.
„Nisam proveo u parkovima onoliko vremena koliko sam želeo“, priznao je on.
Jedna od interesantnih činjenica o studiji jeste ta da po istom onom zakonu snage veće životinje rastu sporije od onih manjih.
„Ćelije slona rastu više od 100 puta sporije nego ćelije miša“, rekao je Džonatan Dejvis, istraživač sa Mek Gil univerziteta koji je takođe učestvovao u pisanju rada.
Haton smatra da je zakon snage u stvari jedan od osnovnih zakona prirode, ali ipak misli da je prerano za takvu izjavu. On se nada da će dobiti posao kao postdoktorski istraživač, tako da može da nastavi istraživanje i uoči moguću vezu između sličnih šablona.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
