Incident u kojem je pacijent Tomas Huver u Kentukiju bio proglašen mrtvim, a potom se probudio tokom pripreme za operaciju uzimanja organa, šokirao je javnost i podigao brojna pitanja o etici i postupcima medicinskog osoblja u donatorskim programima.
Ova neobična i uznemirujuća priča, koja se dogodila u oktobru 2021. godine, izazvala je široku pažnju zbog retkosti sličnih događaja, ali i zbog komplikacija u procesu koji je u teoriji trebalo da bude strogo kontrolisan i bezbedan.
Početak događaja
Tomasa Huvera, 36-godišnjeg muškarca, dovezli su u bolnicu Baptist Health Richmond u Kentukiju sa sumnjom na predoziranje drogom. Medicinski tim je pokušao da ga reanimira, ali bez uspeha.
Ubrzo nakon toga, proglašena je smrt mozga, što je često prekretnica kada se razmatra upotreba pacijenta kao donora organa.
Prema medicinskim protokolima, smrt mozga znači nepovratno gubljenje funkcija mozga, nakon čega se telo može koristiti za uzimanje organa ukoliko pacijent ispunjava kriterijume za doniranje.
Međutim, ono što je usledilo bilo je potpuno neočekivano. Dok su pripreme za uzimanje organa bile u toku, neke članice medicinskog tima počele su da primećuju neobične signale od pacijenta.
Med. sestra Natasa Miler, koja je bila odgovorna za očuvanje organa, izjavila je kako je bila zatečena time što je telo Guvera delovalo „previše živo“. Izgledalo je kao da se pacijent mrda na nosilima, a na njegovom licu su se pojavile suze.
„On se micao, kao da se bori“, izjavila je Natasa, „a zatim su krenule suze. Očigledno je plakao.“ Ovaj neobičan prizor izazvao je paniku među osobljem. Dva lekara su odbila da nastave s operacijom za vađenje organa, izrazivši sumnju u prvobitnu dijagnozu smrti mozga.
Kontroverze i rasprava unutar medicinskog tima
Uprkos ovim sumnjama, vođa programa za donaciju organa bio je izričit. Naglasio je da je dijagnoza smrti mozga konačna, te da je pacijent tehnički mrtav, bez obzira na reakcije tela.
Naredio je da se pronađu drugi hirurzi koji su spremni da nastave proceduru, jer je smatrao da su dvojica lekara nepotrebno uplašena.
U međuvremenu, Nikolete Martin, druga članica tima za donaciju organa, prisetila se da je bila izuzetno uplašena kada je primetila da se Guver probudio i počeo da se miče na operacionom stolu, upravo u trenutku kada su trebali da mu izvade srce.
Ovaj incident dodatno je povećao sumnju u postupanje lekara i validnost donatorske prakse.
Huverova sestra, Dona Rorer, kasnije je u medijima izjavila da je njen brat otvorio oči dok su ga transportovali iz odeljenja intenzivne nege u operacionu salu. Ipak, ovaj čin osoblje je shvatilo kao refleksni pokret, a ne kao znak da je pacijent živ.
Pitanje sedativa i prevara
Dalje istrage pokazale su šokantne detalje: neki od lekara su, pre nego što je Huver upućen na operaciju za uzimanje organa, ubrizgali sedative pacijentu.
Ovo je imalo za cilj da njegovo stanje izgleda kao smrt, što je izazvalo dodatne kontroverze i dovelo do optužbi za moguće nezakonito postupanje.
Nakon što su ovi detalji isplivali na površinu, neki članovi bolničkog osoblja bili su primorani da podnesu ostavke.
Iako su predstavnici organizacije za donaciju organa, KODA, negirali bilo kakvu odgovornost ili ulogu u ovoj situaciji, ostaje otvoreno pitanje kako su ti događaji mogli da se odvijaju u okviru donatorskog sistema koji bi trebalo da bude maksimalno transparentan i siguran.
Nikolete Martin, jedan od ključnih članova tima za donaciju organa, priznala je da je duboko potresena onim što se dogodilo. „Ceo svoj život sam posvetila donaciji organa i transplantaciji. Sada me užasava pomisao da se ovakve stvari dešavaju, a donatori nisu adekvatno zaštićeni,“ izjavila je.
Posledice po pacijenta
Tomas Huver je, srećom, preživeo ovaj incident, ali posledice su bile ozbiljne. Prema rečima njegove sestre, nakon buđenja pacijent je imao poteškoće sa pamćenjem, govorom i koordinacijom pokreta, što su verovatno posledice predugog vremena provedenog pod sedativima, ali i komplikacija nastalih zbog pokušaja operacije.
Istraga i dalji postupci
Incident je doveo do otvaranja formalne istrage koju sada nadzire generalni tužilac države Kentaki. Postoje brojne sumnje o eventualnoj odgovornosti lekara i osoblja, kao i o potencijalnim propustima u procedurama vezanim za utvrđivanje smrti mozga i način na koji su tretirani pacijenti koji su potencijalni donori.
Ova priča podigla je brojna pitanja ne samo o etičkim dilemama unutar medicinske zajednice, već i o zakonskim okvirima i zaštiti pacijenata, posebno u kontekstu doniranja organa. Očigledno je da je neophodna detaljna revizija procedura kako bi se izbegle ovakve situacije u budućnosti.
Zaključak
Dok se istraga nastavlja, slučaj Tomasa Huvera ostaje jedan od najupečatljivijih primera u medicinskoj praksi, koji ukazuje na potencijalne nedostatke u donošenju ključnih odluka u trenucima kada je ljudski život u pitanju.
Ova situacija otvara širu debatu o etici u donatorskim programima i poziva na hitne promene kako bi se ovakvi incidenti sprečili u budućnosti.
A kako je u Srbiji?
Srbija je donela Zakon o presađivanju ljudskih organa u julu 2018. godine, koji uvodi princip pretpostavljene saglasnosti za doniranje organa. Ovim zakonom, svi punoletni građani automatski postaju potencijalni donori organa u slučaju smrti, osim ako se za života izričito ne izjasne protiv toga. Protivljenje se može izraziti pismenim putem, a izjave o zabrani uzimanja organa se evidentiraju u Upravi za biomedicinu.
Zakon je donet sa ciljem da se poveća broj donora, jer je Srbija bila na začelju po broju transplantacija u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Međutim, porodice preminulih i dalje imaju mogućnost da odluče o donaciji organa u trenutku smrti
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
