Zlato probilo granicu od 3.000 dolara: geopolitičke tenzije, pad dolara i sve jača globalna sumnja u američki sistem
Cena zlata jutros je po prvi put u istoriji prešla granicu od 3.000 dolara po unci, dostigavši 3.017,64 dolara, a mnogi se pitaju — da li je ovo samo tržišni impuls ili znak dublje promene u globalnom poretku?
Ono što je sigurno jeste da zlato u ovom trenutku nije samo metal — ono je politička izjava, odgovor na krize i strahove koji se sve više talože širom sveta.
Od početka godine, zlato je skočilo za 15 odsto, a ako se u obzir uzme i prošla godina, ukupni rast iznosi neverovatnih 27 procenata. Jasno je: nešto veliko se dešava.
Eskalacija na Bliskom istoku, konkretno novo granatiranje Pojasa Gaze od strane izraelskih snaga koje je razbilo i onako klimavo primirje, podigla je uzbunu kod investitora.
Istorija nas uči da u vremenima sukoba, inflacije i opšte nesigurnosti, zlato postaje „sidro u oluji“. Tako je bilo tokom globalne finansijske krize 2008, tako je bilo i tokom pandemije 2020, a sada ponovo gledamo sličan scenario.
Ali ovaj put, to nije sve.
Američki dolar je trenutno blizu petomesečnog minimuma u odnosu na druge glavne valute. Tržišta su sve nesigurnija zbog povratka Donalda Trampa na vlast i njegovih najava o mogućim novim carinama.
Mnogi strahuju da bi to mogao biti uvod u novi trgovinski rat — ovaj put ne samo sa Kinom, već i sa EU, pa čak i sa pojedinim saveznicima.
Dojč banka primećuje da investitori „beže iz dolara“ i traže sigurno utočište, što dodatno gura cenu zlata naviše.
Ono što se možda manje pominje, ali što definitivno igra ogromnu ulogu u celoj priči, jeste dugoročna strategija zemalja poput Rusije i Kine da potkopaju dominaciju dolara kao svetske rezervne valute.
BRIKS savez — u koji sada ulaze i zemlje poput Irana, Etiopije, Saudijske Arabije i Egipta — sve otvorenije govori o formiranju alternativnog finansijskog sistema zasnovanog na lokalnim valutama, pa čak i na zlatu.
Rusija i Kina već godinama aktivno povećavaju svoje zlatne rezerve, smanjujući zavisnost od dolara, dok istovremeno podstiču i druge zemlje da učine isto.
Zlato, u tom smislu, postaje ne samo finansijski instrument, već alat u geopolitičkom obračunu sa SAD. Moskva i Peking znaju da su sankcije i finansijska izolacija mogući alati američke spoljne politike, i zato žele da dolar više ne bude monopol u globalnim transakcijama.
Tu dolazimo do još jedne složene i neprijatne teme — vraćanje zlata iz SAD. Mnoge države su decenijama unazad ostavljale svoje zlatne rezerve „na čuvanje“ u Federalnim rezervama SAD.
Međutim, kada su neke, poput Nemačke ili Venecuele, zatražile da im se zlato vrati — ispostavilo se da to nije ni lako, ni brzo. U nekim slučajevima vraćanje je odbijeno, u drugim je odlagano godinama, što je otvorilo ozbiljna pitanja: Da li je to zlato još uopšte tamo? Da li je prodato? Ili možda zamenjeno papirima?
S obzirom na sve veće globalno nepoverenje u američki finansijski sistem, te teorije više ne zvuče kao „teorije zavere“, već kao mogući deo slagalice.
Ako se trenutni trendovi nastave, zlato bi moglo da nastavi svoj uzlazni put. Ali važnije od toga je ono što ta cena simbolizuje — pad poverenja u dolar, u američku ekonomiju i u geopolitički sistem koji je decenijama dominirao svetom.
U tom kontekstu, ovo nije samo pitanje tržišta — već simptom većeg tektonskog pomeranja u međunarodnim odnosima. Ako zemlje širom sveta sve više biraju zlato umesto dolara, to bi moglo da znači kraj jednog globalnog poretka i početak novog, još neizvesnijeg.
U svakom slučaju, zvona zvone — i to zlatna.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
