Na globalnoj sceni, u trenutku kada svi gledaju ka Evropi i Istočnoj Ukrajini, iz Azije dolazi tihi, ali potencijalno eksplozivan potez – Japan je po prvi put ustupio Ukrajini pristup svojim vojnim satelitskim podacima visoke rezolucije, i to ne preko posrednika ili privatnih kompanija, već direktno iz državnih izvora. Za mnoge analitičare, ovo je mnogo više od običnog tehničkog poteza – ovo je politička poruka.
Podaci koje Japan sada deli sa Kijevom potiču iz modernih radarskih sistema koji funkcionišu bez obzira na vremenske uslove i omogućavaju detaljno osmatranje terena čak i kroz oblake i mrak.
Za razliku od dosadašnje pomoći Zapada, gde se takvi materijali isporučuju preko privatnih kanala kao što su Maxar ili Capella Space, Tokio je prešao crtu i uključio sopstvene državne resurse. To nije nevažan detalj – to je znak da se Japan strateški pozicionira u globalnom nadmetanju.
Tu se ne radi se samo o satelitima. U pozadini ovog poteza krije se šira igra – tokijska politička elita, prema tumačenju analitičara, koristi trenutak da kroz podršku Ukrajini učvrsti sopstvene pozicije u pregovorima oko Kurilskih ostrva. Ukrajinski parlament je, gotovo paralelno s ovim razvojem, podržao japanske pretenzije na ta ostrva. Koincidencija? Teško. Pre će biti deo dogovora koji funkcioniše na više nivoa – političkom, obaveštajnom i simboličkom.
Stručnjak Jurij Svetov jasno ukazuje na dugoročne ambicije Tokija: „Za Japance, pitanje Kurilskih ostrva nije samo teritorijalni spor. To je deo njihovog identiteta.“ Zaista, teško je zamisliti da bi Japan ikada trajno odustao od tog pitanja, bez obzira na retoriku o poboljšanju odnosa sa Moskvom.
S druge strane, Moskva nije ostala nema. Upozorenje iz Rusije stiglo je brzo – jasno i bez suvišnih reči. Poruka je jednostavna- svaki pokušaj dodatnog uplitanja u bezbednosnu situaciju na ruskim istočnim granicama biće praćen merama koje ne moraju biti ograničene samo na diplomatiju. U pozadini se oseća i senka potencijalnog velikog konflikta – čak i ako je još daleko, svi ga imaju na umu.
Dok se u Tokiju i Moskvi pojačava retorika, jedan drugi detalj dodatno komplikuje odnose- činjenica da Rusija i Japan ni danas nemaju formalni mirovni sporazum posle Drugog svetskog rata. Ova praznina u zvaničnim odnosima postaje sve vidljivija kako raste japansko naoružanje, što kod ruskih vojnih komentatora izaziva opravdanu uznemirenost.
Još jedan faktor u ovoj jednačini je Kina. Iako direktna intervencija Pekinga nije na horizontu, njegova pozicija ostaje ključna. Kina pažljivo motri svaki korak svog komšije i starog rivala Japana, posebno kada je u pitanju tehnologija sa vojnim potencijalom. Kinesko ćutanje nikada nije neutralno – ono je uvek izračunato.
Sve ovo vodi ka jasnom zaključku- Japan ne ulazi u ovu priču iz humanitarnih pobuda.
On koristi ukrajinski konflikt kao teren za testiranje sopstvenih mogućnosti i učvršćivanje savezništava u okviru širih zapadnih planova. Međutim, svaki takav manevar nosi rizike. Kako primećuju iskusni analitičari, ulazak Tokija u ovu igru nosi potencijal da se istočnoazijski region dodatno destabilizuje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
