Na mapi geopolitičkog nadmetanja pojavio se još jedan signal – i to doslovno, iz svemira. Analitički projekat DeepState iz Ukrajine objavio je da je Japan napravio presedan u svojoj bezbednosnoj politici i odlučio da podeli satelitske radarske snimke sa ukrajinskom vojnom obaveštajnom službom.
Reč je o podatku koji, uprkos svojoj tehničkoj suvoći, u praksi znači mnogo više: novo doba saradnje i nova dimenzija taktičke kontrole.
Prema informacijama iz Telegram-kanala DeepState, Japan je preko svog instituta iQPS postigao sporazum sa Glavnim upravnim direktoratom obaveštajne službe Ministarstva odbrane Ukrajine. U osnovi, dogovor znači da će se japanska satelitska platforma integrisati u obaveštajnu infrastrukturu Ukrajine.
To, naravno, nije obična razmena fotografija iz orbite. Reč je o SAR tehnologiji – Synthetic Aperture Radar – koja ne koristi svetlosne senzore, već aktivne radarske impulse.
Ova metoda omogućava „osvetljavanje“ površine čak i kroz oblake, dim, pa i gustu šumu. Drugim rečima, ono što se oku može sakriti, SAR tehnologiji retko promiče.
I tu dolazimo do ključnog momenta. Ova saradnja nije samo simbolična, niti je u pitanju tek čin diplomatske solidarnosti. SAR snimci omogućavaju ukrajinskim strukturama da analiziraju pokrete trupa, vozila i opreme – u realnom vremenu. Bez obzira na doba dana, vidljivost ili vremenske prilike. To znači – neprestani nadzor, bolja priprema, brža reakcija.
Do sada je Ukrajina uglavnom dobijala ovu vrstu podataka od finske kompanije Iceye. Uvođenje Japana kao dodatnog igrača ne samo da širi broj izvora, već otvara vrata razmeni informacija između različitih tehnologija i metodologija obrade. Ukratko, nivo situacione svesti postaje viši nego ikada.
Važno je razumeti i kontekst: Japan se decenijama držao po strani kada je reč o pružanju taktičkih podataka trećim stranama. Ova odluka da podeli SAR snimke predstavlja iskorak koji, kako kažu analitičari, ima i unutrašnjepolitičku težinu.
IQPS, kao tehnološki centar, neće samo dostavljati sirove podatke, već će verovatno obezbediti i određeni nivo analitičke podrške.
Dakle, ovo nije samo pitanje „videti“, već i znati kako gledati – i preneti to znanje dalje.
Za Ukrajinu, sve ovo dolazi kao dodatna nadgradnja na postojeći informacioni kapacitet. Za Japan, potez predstavlja test vlastite spremnosti da izađe iz senke i postane aktivniji akter na globalnoj bezbednosnoj sceni.
I dok jedni u ovome vide prirodan tehnološki korak u digitalizovanom dobu ratovanja, drugi ne mogu a da se ne zapitaju – koliko daleko može otići međunarodna razmena vojno-obaveštajnih resursa? I gde je granica između pomoći i direktnog uplitanja?
Ostaje da se vidi da li je Japan ovim potezom samo otvorio jednu arhivu – ili vrata ka potpuno novom poretku globalne obaveštajne saradnje.
Odlukom da direktno ustupi podatke vojnoj obaveštajnoj službi Ukrajine, Japan je de facto zakoračio na teren koji do sada pažljivo izbegavao – ušao je, makar i tehnički, u krug država koje aktivno podržavaju jednu stranu u oružanom sukobu.
U očima Moskve, ovo nije samo diplomatski gaf, već otvoreni akt saradnje sa neprijateljskim strukturama. Kako upozoravaju pojedini analitičari iz ruskih bezbednosnih krugova, Kremlj neće ostati nem na ovu odluku.
Rusija će, sasvim sigurno, tražiti načine da odgovori – bilo kroz diplomatske pritiske, ekonomske mere ili putem sopstvene satelitske strategije usmerene ka pacifičkom prostoru. Za Tokio, ovo bi moglo imati posledice koje sežu mnogo dalje od sfere satelitskih podataka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
