[adsenseyu3]
Šta mislite šta bi vlasti sveta rekle kada bi se otkrilo da će za dva meseca asteroid zbrisati čitavo čovečanstvo? Kako bi ljudi odreagovali?
Kada je asteroid prvi put otkriven, naučnici su proveli mnogo vremena proučavajući njegovu veličinu, brzinu, azimut, silu, orbitu itd. Kako je postajalo sve jasnije šta je u pitanju, informacije su počele da cure. Prvo su istinu saznali naučnici, zatim njihovi tehničari, zatim njihova porodica i prijatelji. Naravno, vremenom će saznati i vlada, preduzimajući vojne mere dok je još u mogućnosti. Odmah bi se aktivirala skloništa od bombi jer ako već treba svi da umremo, onda će oni najvažniji umreti poslednji i u relativnoj udobnosti skloništa.
Pretpostavimo da su prošle dve nedelje od prvog otkrića. Do tada se po svim alternativnim sajtovima i novinama već pojavljuju izveštaji, iako vlada još uvek čeka pravi trenutak za objavu vesti. Njima odgovara da je uništenje Zemlje samo glasina jer glasine ne uzrokuju kolaps društva. Ipak, kada vlada objavi činjenice, biće to ključni trenutak koji će potresti čitav svet.
Verovatno će predsednik UN prvi predstaviti činjenice, objasniti njihovo značenje i šta se može uraditi povodom čitave situacije. Ovaj govor će se održati verovatno negde u trećoj nedelji od otkrića. Lideri će verovatno poslati svoje izaslanike da obave posao umesto njih jer će nastati kriza neviđenih razmera.
[adsenseyu1]
Vest će se ubrzo raširiti kroz sve nacije. Svi će govoriti kako je ostalo samo još pet nedelja do kraja. Prvo će se javiti šok, zatim suze, zatim poricanje. Mnogi lideri će zatražiti pomoć i savete od svojih najboljih naučnika. Međutim, neće se doći ni do kakvog ozbiljnog plana, a molitva će biti najbolje rešenje.
Za par sati, društvo će početi da se raspada. Političari, vojnici, policajci, trgovci, radnici, svi će shvatiti da više ništa nema smisla i da će uskoro svi biti mrtvi. Došlo bi do brzog kolapsa svih sistema – ne bi bilo vazdušnog saobraćaja, niti prevoza hrane, niti posla, niti potrebe da se brane nuklearni silosi, ili da se čuvaju zatvorenici i psihopate. Možda će nešto u početku još uvek funkcionisati po navici, ali to neće dugo trajati. Ako će svet da nestane za pet nedelja, svi će se potruditi da provedu što više vremena sa svojom porodicom i voljenima. Novac, kredit, dugovi, ušteđevina – više ništa od toga neće biti važno. Pošto nema budućnosti, nema ni potrebe za novcem. Cena stvari će biti samo želja da se do njih dođe.
Mnoge stvari će se dogoditi istovremeno: mnoga samoubistva, pljačkanja, požari itd. Nebo će biti puno dima. Soliteri će za samo par dana biti uništeni.
[adsenseyu4]
Na mnogim mestima će stvari teći normalno, pošto će infrastruktura moći da radi automatski još neko vreme bez ljudskog faktora. Bežični sistemi i internet će nastaviti da rade sporijim tempom.
Na ulicama će doći do nemira, automobili će se sudarati u zgrade, ljudi će napadati jedni druge, zapomažući da im neko pomogne. Svuda će se osetiti smrat mrtvih tela koja niko neće uklanjati.
Konstantno će se odigravati orgije, konzumirati droga i alkohol, ali većina hrane i pića će nestati do sedme nedelje uz još nedelju dana do kraja. Ulice će biti neprohodne, pune divljih pasa i pacova koji jedu leševe. Nebo će biti puno smoga, dima i smrada goreće plastike i trulećih leševa. Struja će raditi s vremena na vreme, a telefonski signal će biti nepouzdan.
Gomile ljudi će se moliti u crkvama, hramovima i džamijama da sve to stane, a onda će shvatiti da su prevareni i da Bog nikada nije ni postojao. Da je stvarno postojao, on ne bi dozvolio da čitavo čovečanstvo umre. Neke religiozne grupe će videti kraj sveta kao znak da ubijaju druge ljude.
[adsenseyu1]
Oni koji su se sakrili u svojim domovima ili utekli pljačkašima i napadačima će uskoro prihvatiti da je kraj neminovan. Oni će jesti ostatke iz konzervi pod svetlom sveće, možda voditi ljubav po poslednji put ili se moliti za oproštaj. Možda će ušmrkavati poslednje lajne meta ili kokaina i odbrojavati preostale sate.
Možda će se nebo na kraju zamračiti, možda će se čuti glasna buka kako se asteroid bude približavao. Kada udari u Zemlju, nastaće ogromni zemljotresi, a talasi plime će pogoditi obale uništavajući svaku zgradu i desetkujući stanovništva.
Neće mnogo značiti postupci vlasti, jer će posledice svuda biti iste. Bogate nacije neće moći da plate kako bi sve prošlo, a ljudi će poslednje trenutke provesti u borbi za hranom ili bekstvu od kanibalizma.
Vlasti će verovatno skrivati informacije što duže budu mogle jer će shvatiti da bi istog trenutka došlo do kolapsa i katastrofe koja je opisana. Ne treba ih kriviti zbog takvog pristupa, pogotovo ako je kraj neizbežan. Svakako ne bi imali šta da izgube. Čekanje do poslednjeg trenutka bi bila najplemenitija stvar koju bi vlast mogla da uradi za svoj narod.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
