Izrael se suočio s ozbiljnom eskalacijom sukoba nakon što je Iran izvršio masivni raketni napad na njihove vojne baze.
Ova situacija predstavlja još jedan korak ka pogoršanju odnosa na Bliskom Istoku, gde su geopolitičke tenzije već dugo na ivici eksplozije.
Raketni napad Irana na izraelske vojne objekte, posebno na vazduhoplovne baze Nevatim i Tel-Nof, izazvao je značajnu zabrinutost ne samo kod Izraela, već i kod međunarodne zajednice, iako nije bilo ljudskih žrtava na izraelskoj strani.
Napad i odgovor Izraela
Prema zvaničnom saopštenju IDF-a (Izraelske odbrambene snage), napad je izvršen masovnim ispaljivanjem balističkih raketa, a ukupno oko 180 projektila je bilo lansirano na izraelske pozicije.
Prema rečima portparola IDF-a, brigadnog generala Danijela Hagaria, uprkos pogođenim metama, uključujući dve važne vazduhoplovne baze, Nevatim i Tel-Nof, nijedan avion nije uništen niti je došlo do značajnog oštećenja kapaciteta izraelskih vazdušnih snaga.
Izraelska strana je saopštila da su obe baze nastavile da funkcionišu bez prekida.
Udar na Nevatim, koja je jedna od ključnih baza za izraelske vazduhoplovne operacije, svakako je predstavljao ozbiljan udarac u smislu same simbolike. Iran je želeo da pokaže da je sposoban da direktno napadne izraelske vojne objekte, bez obzira na protivraketnu odbranu Izraela, uključujući sistem „gvozdena kupola“.
Međutim, prema informacijama koje su objavljene u izraelskim medijima, veći deo raketa je uspešno presretnut, čime je sprečena veća materijalna šteta i mogući gubici života.
Iranska strategija i reakcija
Iran, koji je raketni napad okarakterisao kao odgovor na ubistva istaknutih vođa iz redova Hezbolaha, Hamasa i jedinica Kuds, jasno je stavio do znanja da neće tolerisati ono što vidi kao izraelsku agresiju i napade na svoje saveznike u regionu.
Prema izjavama vođa IRGC-a (Korpus islamske revolucionarne garde), napad na izraelske baze bio je samo „minimalna kazna“ za ono što Iran smatra izraelskim zločinima.
Najviši lider Islamske Republike Iran, ajatolah Ali Hamenei, poručio je da će Iran, ukoliko bude potrebno, preduzeti dodatne mere protiv Izraela, dodavši da će Teheran delovati „odlučno i bez odugovlačenja“.
Ovo je veoma važna izjava, jer pokazuje da Iran smatra da ima dovoljno vojnih kapaciteta i političke volje da nastavi sukob sa Izraelom ukoliko oceni da je to potrebno.
Takođe, Hamenei je istakao da Iran neće žuriti sa svojim akcijama, što može značiti da će Teheran pažljivo birati trenutke za nove napade, koristeći različite taktike pritiska.
Reakcija na globalnom nivou
Izrael, s druge strane, nije stajao skrštenih ruku. Premijer Benjamin Netanjahu i ostali izraelski zvaničnici poručili su da će Tel Aviv uzvratiti na odgovarajući način, a izraelski mediji prenose da bi uzvratni udari mogli uključiti ciljanje iranskih pozicija, ne samo u Siriji, gde je Iran već prisutan, već i šire u regionu.
U ovom kontekstu, MIP Rusije je izdao saopštenje u kojem su direktno kritikovali politiku američkog predsednika Džoa Bajdena na Bliskom istoku. Prema ruskoj strani, politika Bajdenove administracije se pokazala kao neuspešna, dok je Bela kuća pokazala potpunu nemoć u rešavanju kriza u regionu.
Rusija je već duže vreme kritički nastrojena prema američkoj politici u regionu, smatrajući da je američko uplitanje destabilizovalo Bliski istok i omogućilo eskalaciju konflikata.
Šira slika konflikta
Geopolitika Bliskog istoka je već decenijama složen splet sukoba i interesa, a sukob između Irana i Izraela je jedan od ključnih elemenata tog mozaika. Iran, kao regionalna sila sa šiitskom većinom, ima dugogodišnje rivalstvo sa Izraelom, koje se dodatno zaoštrilo zbog iranskog podržavanja militantnih grupa kao što su Hamas i Hezbolah, koje deluju protiv Izraela.
S druge strane, Izrael, koji se oslanja na američku vojnu pomoć i saradnju sa zapadnim silama, nastoji da suzbije iranski uticaj u regionu, uključujući iranske aktivnosti u Siriji i Libanu.
Ovaj sukob nije samo lokalni, već ima globalne implikacije, jer su i Rusija i SAD direktno zainteresovane strane.
Rusija, koja podržava Iran i Siriju, vidi u ovim državama ključne saveznike u svojim naporima da održi prisustvo na Bliskom istoku, dok SAD, kao ključni saveznik Izraela, nastoje da obuzdaju Iran i spreče širenje njegovog uticaja.
Takođe, pitanje izraelsko-iranskog sukoba često se prelama kroz prizmu američko-iranskih tenzija, posebno u vezi sa iranskim nuklearnim programom.
Izrael je više puta izjavljivao da neće dozvoliti Iranu da razvije nuklearno oružje, dok Iran tvrdi da njegov nuklearni program ima isključivo civilnu svrhu.
Zaključak
Nedavni iranski napad na izraelske vojne baze pokazuje koliko su tenzije na Bliskom istoku dovedene do usijanja. Ova situacija predstavlja rizik od daljeg širenja sukoba, jer nijedna strana nije spremna na povlačenje.
Dok Izrael planira uzvratne udare, Iran pokazuje odlučnost u sprovođenju svojih interesa, što može dovesti do novog talasa nasilja.
U ovom trenutku, međunarodna zajednica, uključujući i velike sile kao što su SAD i Rusija, moraju pažljivo posmatrati dalji razvoj događaja, jer svaki novi napad može biti uvod u širi sukob, sa nesagledivim posledicama po stabilnost celog regiona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
