Iranski napad na saudijske naftne objekte bio je od velikog značaja i posebno zabrinjava Izrael. Napad je bio prvi takve vrste i dokazao je da su Iranci sposobni da poseduju i znanje i sposobnosti potrebne za oštećenje i smanjenje proizvodnje saudijske nafte za gotovo pedeset odsto. Istovremeno, Saudijci su već započeli obnovu zgrada oštećenih iranskim bombardovanjem.
Napad na naftne objekte u Saudijskoj Arabiji bio je upozorenje Zapadu i Izraelu – efekti ovog napada su izuzetno zabrinjavajući.
Ova tehnološka sposobnost koja se može iskoristiti protiv Izraela zahteva od Izraela da pripremi svoj bezbednosni sistem na odgovor na takvu pretnju. Izraelski zvaničnici analizirali su rezultat napada i doneli nekoliko zaključaka: napad je pokazao impresivan dizajn i izvršenje, rezultati su bili bolni i smanjili su proizvodnju nafte Saudijske Arabije za 50 odsto, a verovatno su uticali i na proizvodnju gasa.
[adsenseyu1]
Napadi su izvedeni sa samo dva tipa oružja: prvo je bilo sedam krstarećih raketa Quds pokretanih češkim, mlaznim motorom, od kojih su tri pale pre nego što su stigle do cilja; drugo oružje bilo je 18 bespilotnih letelica, iranska replika „Rafija“ – izraelske bespilotne letelice.
Napad je bio značajan na nekoliko nivoa:
Napad je izveden na relativno velikom dometu – na udaljenosti od 650 km.
Dokazao je promišljenu upotrebu snaga – slanjem dve vrste oružja od kojih je svako postiglo tačne pogotke.
Iran je takođe pokazao svoju obaveštajnu sposobnost – kako u identifikaciji i odabiru ciljeva, tako i u odabiru puta napada i njegovog izvršenja.
Očigledno je da ni krstareće rakete ni bespilotne letelice nisu otkrivene i nije bilo pokušaja da se presretnu pre napada.
Sposobnost Irana da prodre u saudijski sistem protivvazdušne odbrane, uprkos milijardama dolara potrošenim i raspoređenim za odbranu ovog područja, pokazala je njegovu neefikasnost protiv malog, sporog, napadačkog oružja.
[adsenseyu4]
Impresivna i bez presedana tačnost napada manja od tri metra. Fragmenti iranskih krstarećih raketa identifikovani su kao derivati projektila 55-KH koje je Ukrajina isporučila Iranu 2001. godine.
Priroda iranskog napada zbunila je zapadnu obaveštajnu zajednicu. Pokazalo se da je Iran, zemlja sa prosečnim tehnološkim mogućnostima, razvio rakete srednjeg i dugog dometa koje su tačne i efikasne. To u osnovi potkopava samo postojanje regulatornih tela koje pretpostavlja da uskraćivanje pristupa tehnologiji može da spreči i dobijanje takvih tehnologija.
Napad je dokaz operativnog potencijala Irana koji se oslanja na tehnološke mogućnosti, obaveštajnu infrastrukturu i koordinaciju, što dovodi do zaključka da je zapadni monopol nad precizno vođenim naoružanjem ispario. Zemlje čitavog regiona kao i Izrael naučili su lekciju: Sistemi otkrivanja i presretanja ne pružaju odgovarajuću protivmeru novim regionalnim pretnjama.
Potrebno je baviti se krstarećim raketama i sporim, bespilotnim letelicama. Raspon koji je Iran dostigao ovog puta – 650 km – omogućuje stvaranje štete u bilo kojoj tački Izraela iz zapadnog Iraka.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
