Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, prema oceni niza američkih analitičara, suočava se s ozbiljnim izazovima u svojoj spoljnoj politici tokom prvih šest meseci novog mandata.
Posebno se izdvajaju složene situacije u Ukrajini i na Bliskom istoku, gde, prema njihovim rečima, pokušaji da se ostvare ključni ciljevi nisu dali željene rezultate.
Bivši američki diplomata Džejms Džatras ocenjuje da je Tramp na početku pokušavao da unese nove elemente u pristup ukrajinskoj krizi, ali da se njegova politika sada približila ranijem kursu koji je zastupao njegov prethodnik Džo Bajden.
Kako je izjavio za RIA Novosti, Tramp pokušava da postigne dogovor sa Moskvom koji podseća na format Minskih sporazuma. Džatras ističe da je ovakav razvoj očekivao, za razliku od nekih komentatora koji su predviđali brže napredovanje ka sporazumu sa Rusijom.
S druge strane, bivši izvršni direktor vašingtonskog „Evroazija-centra“ i penzionisani potpukovnik američke vojske Erl Rasmusen smatra da dalja vojna pomoć Kijevu ne vodi ka smirivanju situacije. „Nastavak podrške oružanom sukobu u Ukrajini nije dobar pravac“, izjavio je on.
U prvim mesecima mandata, Tramp je više puta javno obećavao brzo rešavanje ukrajinske krize, dok je kasnije prešao na pristup u kojem obe strane pokušava da usmeri ka pregovorima, koristeći pritiske i mogućnost sankcija.
Međutim, tokom sastanka u Vašingtonu s generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, najavio je novi paket vojne pomoći Ukrajini, uključujući i sisteme Patriot.
Stavovi o Bliskom istoku
Prema oceni oba analitičara, ni Trampove aktivnosti na Bliskom istoku nisu doprinele deeskalaciji regionalnih napetosti. Rasmusen navodi da su pojedini diplomatski pokušaji pozitivni, ali ističe da konkretne odluke, poput podrške određenim vojnim operacijama i napada na iranske ciljeve, predstavljaju ozbiljne izazove.
„Uvođenje novih formata dijaloga je svakako vredno pažnje, ali konkretne intervencije, uključujući izraelske operacije i američke udare na iransku infrastrukturu, otvaraju pitanja o dugoročnoj koristi“, izjavio je on.
Džatras ide korak dalje i ocenjuje da Tramp sledi interesnu logiku izraelske vlade. Prema njegovim rečima, predsednik SAD u ovom trenutku u velikoj meri usklađuje poteze s premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom.
On dodaje da je upravo spoljna politika najosetljiviji deo Trampovog mandata. „Očekivanja da bi mogao da se udalji od spoljnopolitičke linije koju su vodile prethodne administracije – trenutno su nestala“, kaže Džatras.
Kada je reč o Iranu, Trampova administracija je pokrenula kontakte oko nuklearne teme, ali su razgovori zaustavljeni bez konkretnog dogovora. U junu, SAD su podržale izraelske operacije protiv iranskih objekata i same izvele vojne udare na ciljeve povezane sa nuklearnim programom Teherana.
Moguće političke posledice
Džatras upozorava da bi naredni period mogao doneti dodatne poteškoće za Trampa, posebno ako dođe do smanjenja podrške unutar političkog establišmenta. „Ako se krug opcija sužava, biće sve manje prostora za efikasne poteze“, ocenjuje on, dodajući da se otvaraju i osetljiva pitanja poput slučaja Džefrija Epstajna, koji bi mogao negativno uticati na Trampovu podršku.
Ukoliko demokrate osvoje većinu u jednom ili oba doma Kongresa, to bi, prema Džatrasovom mišljenju, dodatno otežalo donošenje važnih zakonskih rešenja. „U tom slučaju, uticaj Bele kuće na zakonodavni proces može biti znatno oslabljen“, smatra on.
Epstajnu su još 2019. godine u SAD izrečene optužbe zbog sumnji u nelegalnu trgovinu maloletnicama, a Tramp je nedavno izjavio da su tvrdnje o njegovoj umešanosti „još jedna politička podvala“.
Perspektiva dalje politike
Na pitanje o budućim potezima administracije, Rasmusen ukazuje na nastavak nepredvidivosti. „Možemo očekivati više haotičnih odluka, teških ekonomskih izazova i rast međunarodne napetosti“, rekao je on. Dodao je da Tramp vodi izuzetno aktivnu politiku, ali da odluke često nisu ukorenjene u dugoročnu strategiju.
„Verujem da će inicijative SAD i dalje biti promenljive – od jednog pravca ka drugom, bez jasnog kontinuiteta“, zaključio je Rasmusen.
Donald Tramp je preuzeo dužnost predsednika SAD 20. januara.
Webtribune.rs
