Vašington i Damask ponovo su na istom mestu za stolom, po prvi put posle skoro osam decenija. Američki predsednik Donald Tramp i novi sirijski lider Ahmed al-Šaraa održali su istorijski sastanak u Beloj kući – prvi susret šefova država SAD i Sirije još od 1946. godine.
Nakon tog sastanka, američka administracija objavila je delimično ukidanje sankcija prema Siriji, što mnogi u Vašingtonu nazivaju “prelomnim trenutkom” u odnosima dve zemlje.
Uoči sastanka, Šaraa, nekadašnji pripadnik pobunjeničkih snaga koji je u prošlosti bio povezan sa ekstremističkim grupama, stigao je u Belu kuću u tamnom odelu i crvenoj kravati. The Guardian piše da je njegov dolazak izazvao neočekivanu pažnju javnosti – snimci prikazuju kako pozdravlja grupu pristalica ispred Bele kuće, što je do pre nekoliko godina bilo gotovo nezamislivo.
Tramp je pred novinarima govorio otvoreno i bez diplomatskih rukavica: “On je veoma snažan lider. Dolazi iz teškog okruženja. Oštar momak. Sviđa mi se. Dobro smo se razumeli i učinićemo sve što možemo da Sirija postane uspešna. To je deo Bliskog istoka koji mora imati stabilnost.” Njegove reči signalizovale su jasan zaokret u američkoj politici prema Damasku.
Nakon razgovora u Ovalnoj sobi, državni sekretar SAD Marko Rubio objavio je da Vašington na 180 dana suspenduje pojedine sankcije uvedene na osnovu Zakona o zaštiti sirijskog civilnog stanovništva iz 2019. godine.
Taj zakon je do sada blokirao ulaganja u obnovu sirijske energetske infrastrukture i odvraćao strane kompanije od poslovanja u zemlji. Odluka o delimičnom ublažavanju sankcija obuhvata transakcije koje ne uključuju ruske ili iranske entitete, dok se za njih i dalje primenjuju ograničenja.
U saopštenju Bele kuće navedeno je da Tramp “ispunjava obećanje da će Siriji pružiti šansu za napredak”, uz poruku da SAD žele “da Damask preuzme odgovornost i postane deo rešenja, a ne problema”. Iako Šaraa ima složenu prošlost – bio je vođa grupe Hajjat Tahrir aš-Šam, ranije povezane sa Al-Kaidom – američka administracija sada ga vidi kao partnera u posleratnom periodu.
Nakon što su njegove snage prošle godine preuzele kontrolu nad Damaskom i srušile režim Bašara Asada, ta grupacija uklonjena je sa američke liste stranih terorističkih organizacija, a nagrada od deset miliona dolara za Šarainu glavu – ukinuta.
The Guardian navodi da je sastanak Trampa i Šaraa deo šire strategije Vašingtona da povrati uticaj u regionu i oblikuje novo bezbednosno okruženje posle decenije haosa. SAD žele da Sirija uđe u koaliciju predvođenu Amerikom, usmerenu protiv ostataka ekstremističkih grupa koje još deluju na Bliskom istoku.
Damask je, s druge strane, najavio da planira ponovno otvaranje ambasade u Vašingtonu, zatvorene još pre više od deset godina tokom vlasti Asada. Zvanična potvrda nije data, ali je Šaraa izjavio da su dve strane postigle “politički sporazum” i da sledi niz konkretnih koraka ka normalizaciji odnosa.
Na pitanje novinara da li će SAD podržati uključivanje Sirije u širu regionalnu bezbednosnu arhitekturu, Tramp je odgovorio u svom prepoznatljivom stilu: “Da, možete uskoro očekivati važna saopštenja o Siriji. Želimo da Sirija postane vrlo uspešna zemlja.”
Sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je postignut dogovor sa Amerikom o integraciji kurdskih snaga, poznatih kao Sirijske demokratske snage, u regularnu sirijsku vojsku.
Taj potez mogao bi postati ključan u stabilizaciji severa zemlje i postepenom vraćanju državnog autoriteta nad regionima koji su godinama bili podeljeni.
Ipak, i pored optimizma, mnogi analitičari u Vašingtonu i Bejrutu upozoravaju da put ka stvarnom pomirenju tek počinje. Povratak Sirije na međunarodnu scenu znači i otvaranje pitanja rekonstrukcije, bezbednosnih garancija i ravnoteže snaga na Bliskom istoku. A ako je istorija regiona išta pokazala, to je da se ravnoteže retko dugo zadržavaju na jednom mestu.
Webtribune.rs
