Naslovnica ŽIVOT IZGLEDA NEBITNO ALI NIJE: Ovo je najvažniji cvet u SRPSKOJ ISTORIJI! Evo...

IZGLEDA NEBITNO ALI NIJE: Ovo je najvažniji cvet u SRPSKOJ ISTORIJI! Evo zašto…

natalijina-ramonda srbija cvet Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar, prvi put je kao državni praznik u Srbiji obeležen pre pet godina.

Od tada se kao simbol koji na reverima nose zvaničnici i javne ličnosti, ali sve više i obični građani, pojavljuje stilizovani prikaz lepog ljubičastog cveta sa pet latica i zeleno-crnom pozadinom. Reč je o Natalijinoj ramondi, verovatno najsimboličnijem cvetu u srpskoj istoriji.

Dan kada su u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, od 2012. godine se i u Srbiji slavi kao državni praznik.

[adsenseyu1]

Ako je prema broju žrtava, tragediji i golgoti koju je naš narod preživeo za te četiri godine sukoba, ovo je trebalo da se dogodi i mnogo ranije, ali od 2012. Dan primirja je dobio i svoj simbol – značku Natalijina ramonda.

Većina građana Srbije tada je prvi put čula za postojanje ovog neverovatnog cveta čija simbolika je višestruka i neverovatno značajna za našu istoriju.

Bulka kao simbol mira

I neke druge zemlje učesnice Prvog svetskog rata imaju cvetove kao simbole primirja. U Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta zvaničnici i građani na reverima nose stilizovani cvet bulke.

[adsenseyu5]

Prema predanju, na poljima Flandrije – poprištu najkrvavijih rovovskih bitki, prvi cvet koji je posle rata nikao bio je crvenocrni cvet divljeg maka.

Natalijina ramonda uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan bio poprište slavne srpske pobede u Prvom svetskom ratu. Reč je o endemskoj vrsti koja uspeva samo u Srbiji, Makedoniji i delovima Grčke.

Danas je ova biljka zaštićena u našoj zemlji kao prirodna retkost i čuva se u Botaničkoj bašti „Jevremovac” u Beogradu.

[adsenseyu1]

Natalijinu ramondu je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao ju je Josif Pančić.

Biljka je ime dobila po kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića.

Natalijina ramonda spada u drevne, praktično fosilne vrste. Ona je ostatak suptropske flore, verovatno iz Afrike, preživela je ledeno doba i potom stigla na Balkan.

[adsenseyu5]

Jedna odlika Natalijine ramonde odredila je ovu biljku kao najveći simbol srpskog stradanja u Velikom ratu – čak i kada se potpuno osuši i deluje mrtvo, samo nekoliko kapi vode dovoljne su da ponovo oživi i procveta.

Među skoro 300.000 poznatih cvetnica u čitavom svetu, samo trideset biljnih vrsta ima ovu osobinu. Zato je i botaničari zovu „biljkom feniks“, a istoričari navode da se baš tako i Srbija uzdigla iz pepela Prvog svetskog rata i vaskrsla još moćnija i slavnija.

Pozadina amblema Natalijine ramonde je zelena i crna, što su boje Albanske spomenice – medalje koja je dodeljivana kao znak sećanja na golgotu i strahote koje je srpska vojska preživela povlačeći se preko Albanije.

(Dnevno.rs)

[adsenseyu5]