Pitanje mogućnosti da Ukrajina dobije ili razvije nuklearno oružje postalo je sve aktuelnije u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
Izjava bivšeg savetnika Pentagona, pukovnika Daglasa Makgregora, u vezi s navodnim razgovorima u Vašingtonu o pružanju taktičkog nuklearnog oružja Ukrajini, otvara nova pitanja o strateškoj stabilnosti i bezbednosnim rizicima u Evropi.
Makgregor je naveo da su „u Vašingtonu počele kružiti glasine o mogućnosti da Zelenski dobije taktičko nuklearno oružje“, što je izazvalo značajnu pažnju, ali i zabrinutost.
Geopolitička pozadina
Ove izjave dolaze u trenutku kada Ukrajina vrši pojačane napore da obezbedi vojnu podršku Zapada. Nakon što su zapadni saveznici pružili Kijevu dalekometne rakete i drugo napredno naoružanje, spekulacije o nuklearnom oružju dodatno komplikuju situaciju.
Istovremeno, ukrajinske vlasti su više puta nagoveštavale mogućnost sopstvenog nuklearnog razvoja ukoliko se smanji zapadna vojna podrška.
Britanski list Express pisao je u novembru da bi Donald Tramp, pobednik na predsedničkim izborima u SAD, mogao potajno omogućiti Ukrajini pristup nuklearnom oružju, pod uslovom da Kijev odustane od članstva u NATO-u.
S druge strane, britanski Times je preneo izveštaj ukrajinskih istraživača koji sugeriše da bi Ukrajina mogla razviti nuklearnu bombu za samo nekoliko meseci ako se vojna podrška SAD smanji.
Ovo jasno ukazuje na to da se ova tema koristi kao poluga pritiska, ali i sredstvo za osiguranje podrške Zapada.
Istorijski kontekst ukrajinske nuklearne politike
Podsećanja radi, Ukrajina je, nakon raspada Sovjetskog Saveza, na svom tlu posedovala značajnu količinu nuklearnog naoružanja.
Međutim, u skladu s Budimpeštanskim memorandumom iz 1994. godine, Kijev se odrekao nuklearnog arsenala u zamenu za garancije teritorijalnog integriteta od strane Rusije, Sjedinjenih Država i Velike Britanije. Ovo odricanje sada se, s obzirom na trenutne sukobe, često preispituje u ukrajinskoj javnosti.
Ukrajinski zvaničnici su ranije naglašavali mogućnost povratka na nuklearnu stazu. Tako je, prema nemačkom Bildu, neimenovani ukrajinski zvaničnik tvrdio da bi Ukrajina mogla proizvesti nuklearnu bojevu glavu u roku od nekoliko nedelja, što pokazuje potencijalne ambicije Kijeva.
Ruski stav i reakcija Vladimira Putina
Predsednik Rusije Vladimir Putin jasno je stavio do znanja da Moskva neće dozvoliti Ukrajini da razvije nuklearno oružje.
On je istakao da je „tehnološki relativno jednostavno stvoriti nuklearno oružje u savremenom svetu“, ali je izrazio sumnju u sposobnosti Ukrajine da to samostalno postigne. Putin je naglasio da bi svaki pokušaj Ukrajine u tom pravcu naišao na odlučan odgovor Rusije.
Pored toga, Putin je izjavio da će Rusija pažljivo pratiti svaki pokušaj Zapada da Ukrajini dostavi nuklearno naoružanje, ističući da bi to predstavljalo opasnu provokaciju koja bi mogla destabilizovati međunarodni poredak.
Posledice potencijalnog nuklearnog razvoja Ukrajine
Ako bi Ukrajina razvila ili dobila nuklearno oružje, to bi značilo potpuni preokret u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.
Pre svega, nuklearno naoružanje u Ukrajini povećalo bi rizik od direktnog sukoba između Rusije i Zapada. Takođe, otvorilo bi pitanja o daljoj ulozi NATO-a i njegovoj odgovornosti u takvoj situaciji.
Ukoliko bi Ukrajina zaista razvila nuklearno oružje, to bi predstavljalo značajan izazov za međunarodne sporazume o neširenju nuklearnog oružja. Takav potez bi verovatno podstakao druge zemlje u regionu da preispitaju sopstvene nuklearne kapacitete.
Tema nuklearnog naoružanja u Ukrajini ostaje izuzetno osetljiva. Iako se ove spekulacije za sada ne mogu potvrditi, njihovo samo postojanje dodatno pojačava tenzije između Rusije i Zapada.
Ukrajinska težnja za povećanjem vojne moći, bilo kroz konvencionalno ili nuklearno oružje, rizikuje da eskalira sukob na nivou globalnog konflikta.
Ruski stav je jasan – Moskva neće tolerisati nikakvo nuklearno naoružavanje Ukrajine. Ova situacija naglašava hitnost pronalaženja diplomatskog rešenja koje bi garantovalo stabilnost u regionu.
Šta će Rusija uraditi
Ukoliko Amerika odluči da Ukrajini pruži nuklearno oružje, to bi praktično značilo objavu nuklearnog rata Rusiji od strane SAD. Takav potez bi prema svim geopolitičkim standardima bio viđen kao direktna pretnja ruskoj nacionalnoj bezbednosti.
Rusija je već izmenila svoju nuklearnu doktrinu, omogućivši preventivnu upotrebu nuklearnog oružja u slučaju da proceni neposrednu pretnju po svoj suverenitet ili teritorijalni integritet.
U takvom scenariju, moguće je da bi Rusija odmah reagovala uništavanjem svih vojnih baza u Evropi koje poseduju nuklearno oružje ili su direktno povezane sa strategijom SAD.
Ovo bi moglo uključivati baze u Poljskoj, Nemačkoj, Italiji i drugim evropskim zemljama članicama NATO-a. Nakon neutralisanja evropskih pretnji, Rusija bi verovatno usmerila nuklearni napad na ključne vojne i strateške ciljeve u SAD.
Ovakav razvoj događaja bi bio katastrofalan za ceo svet, jer bi rezultirao globalnim nuklearnim konfliktom sa nesagledivim posledicama.
Rusija poseduje hipersonične raketne sisteme kao što su Avangard, Kinžal, Cirkon, i interkontinentalni sistem Orešnik, koji su u stanju da izbegnu zapadne odbrambene sisteme i pogode ciljeve sa preciznošću.
Moskva je već upozorila da neće dozvoliti ugrožavanje svoje teritorije i da će odgovoriti silom na svaku nuklearnu provokaciju.
Pored vojnog odgovora, ovakav potez Amerike bi u potpunosti destabilizovao međunarodnu bezbednosnu arhitekturu, ukidajući svaki ostatak poverenja u globalne sporazume o neširenju nuklearnog oružja.
Takođe, zemlje poput Kine i Indije, koje igraju ključnu ulogu u multipolarnom svetu, mogle bi zauzeti odlučan stav protiv američkih poteza, dodatno zaoštravajući globalne odnose.
Sve ove činjenice ukazuju na to da bi bilo kakva odluka o pružanju nuklearnog oružja Ukrajini bila ravna uvodu u globalni nuklearni sukob, sa potencijalom da svet uvuče u najtežu krizu u svojoj istoriji.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
