Vašington je spreman da postane prva američka država koja će legalizovati “prirodnu organsku redukciju” leševa, tj. ljudsko kompostiranje, što znači da ekološki prihvatljiv način života ne prestaje kada umrete
Od guvernera Džej Inslija i člana Demokratske stranke, očekuje se potpisivanje zakona u narednoj nedelji, kako bi se legalizovala “organska redukcija” i “vodena kremacija” (proces rastapanja koji se tehnički naziva alkalna hidroliza) kao alternativa sahranjivanju i kremiranju.
[adsenseyu1]
Insli se takođe bori i za predsedničku nominaciju 2020. godine kroz platformu zaštite okoline, a šta je ekološki prihvatljivije od korišćenja vlastitih posmrtnih ostataka za đubrenje zemlje? Ako prođe, zakon će stupiti na snagu sledećeg meseca.
“Vodena kremacija” je legalna u osam drugih američkih saveznih država, iako se susrela sa protivljenjima katoličkih sveštenika, koji veruju da zakon ne pokazuje poštovanje prema mrtvima, jer se u osnovi leševi u vodenom stanju slivaju u odvod.
Gledajući s vedrije strane, ovakav proces proizvodi samo četvrtinu emisije ugljen-dioksida u oodnosu na redovnu kremaciju – kojoj se takođe protivila Katolička crkva sve do šezdesetih godina.
“Organska redukcija”,međutim, je nova ideja, koja se rodila nakon sedam godina istraživanja dizajnerke Ketrin Spejd i tima naučnika koje je angažovala da dokaže da je ideja pretvaranja ljudi u đubrivo – sigurna i izvodljiva.
Nakon što je pokazala da je raspadanje ljudskih tela u tlu zadovoljilo zakonske standarde za opasne nusproizvode – metale, patogene i druge zagađivače koji bi mogli naštetiti okolini – ambiciozna “lešinarka” je uspela da se njen san ozbiljno shvati od strane “organizacija za snabdevanje mrtvih” i na kraju – zakonodavaca.
Vašingtonski senat i dom usvojili su zakon s jakom dvostranačkom podrškom ranije ove godine.
Sada je Ketrin Spejd ispunila svoj san svih vremena, pronalazak ekološkog načina, kojim će se “rešiti” baka i deka, kao izvršna direktorka kompanije Recomposea – „prvog prirodnog organskog pogrebnog preduzeća za smanjenje otpada“ u zemlji.
Planira da naplaćuje oko 5.500 dolara za taj postupak, što je zaista puno, ali ipak manje od 7.000 dolara prosečnih troškova pokopa – i nada se da će otvoriti salon i pokrenuti posao u roku od dve godine, piše RT.
I kako to tačno čovek kompostira leš čoveka? Leš se stavlja u posudu sa slamom, piljevinom i dodaju se termofilne bakterije, s povremenim usisavanjem vazduha, kako bi se smesa promešala.
Za otprilike mesec dana, telo se rastvori i dobije se kubni metar komposta, koji porodica može poneti kući, kao što bi to uradila i sa pepelom nakon kremacije. Želimo vam ugodno baštovanstvo!
(Novi-Svjetski-Poredak.com)
[adsenseyu4]
