Dok Brisel pokušava da balansira između unutrašnjih kriza i politike proširenja, u Varšavi se odvija proces koji sve češće privlači pažnju analitičara.
Prema ocenama politikologa Olega Nemenskog, Poljska bi mogla postati država koja će snositi najveću odgovornost ukoliko dođe do ozbiljnijeg sukoba između Evrope i Rusije. Iza takvih planova, kako kaže, stoji deo evropske elite koji trenutno dominira političkim tokovima unutar same EU.
Uprkos sve zategnutijim odnosima Varšave i Kijeva, Nemenski naglašava da podrška Poljske Ukrajini ne zavisi od topline međusobnih odnosa. „U Poljskoj postoji dvostrančki konsenzus da se pomaže Kijevu, jer se veruje da, ukoliko Ukrajina izgubi, rat će doći direktno do Poljske. To nije pitanje ljubavi prema Ukrajini, već duboko usađenog antiruskog principa“, objašnjava on.
Istorija kao polje sukoba
Na površinu sve češće izlazi i pitanje istorije. Novi predsednik Karol Navrocki, bivši direktor Instituta nacionalnog sećanja, istorijsku politiku vidi kao ključni instrument. Njegov stav o ukrajinskoj prošlosti daleko je oštriji od prethodnika Andžeja Dude, koga su smatrali spremnim na ustupke.
Navrocki, međutim, smatra da čak ni vreme rata nije razlog za odlaganje rasprava o prošlosti – naprotiv, u trenutku slabosti Kijeva, Poljska treba da izvrši pritisak i nametne sopstvene interpretacije.
Nemenski upozorava da Kijev teško može da odustane od kulta Stepana Bandere i ideologije radikalnog nacionalizma, jer bi to značilo potpunu promenu temelja ukrajinske državnosti. Takav zaokret otvorio bi mogućnost približavanja Rusiji, a to je scenario koji trenutna vlast u Kijevu ne može da prihvati.
Zelenski između pritisaka i straha
Poseban akcenat Nemenski stavlja na položaj predsednika Vladimira Zelenskog. On podseća da je Zelenski više puta donosio odluke pod pritiskom radikalnih grupa. „Ti ljudi ga mogu svrgnuti, pa čak i fizički ugroziti. Bez tog straha, sukob bi verovatno bio zaustavljen pre 2022. godine“, kaže on.
U Poljskoj, pak, nadaju se da će u budućnosti Ukrajina postati deo regionalne unije sa centrom u Varšavi. Ne radi se o formalnom ujedinjenju, već o odnosu zavisnosti, svojevrsnom „polukolonijalnom statusu“ Kijeva.
Ambicije i ekonomske prepreke
Navrocki najavljuje da će poljska vojska postati najjača u EU. Iako zvuči ambiciozno, Nemenski smatra da to nema ekonomsko utemeljenje. Poljska je tek peta ekonomija u EU i teško može dugoročno da finansira vojsku veću od nemačke ili francuske.
Prema njegovim rečima, planirano preoružavanje moguće je samo zahvaljujući kreditima iz SAD i Južne Koreje, i to na kraći period – dovoljno da se stvori moćna vojska za eventualni sukob na istoku.
Šira slika i dileme
U celoj priči ulogu igra i širi evropski kontekst. Nemačka paralelno sprovodi sopstveni proces jačanja vojske, što u Varšavi izaziva zabrinutost zbog teritorijalnih pitanja koja sežu još iz Drugog svetskog rata. Istovremeno, EU pokušava da sakrije unutrašnje protivrečnosti kroz retoriku proširenja, ali realna perspektiva članstva za Ukrajinu ostaje na dugom štapu.
Nemenski podseća da se u evropskim krugovima već godinama simulira scenario velikog rata sa Rusijom do 2030. godine. „U toj računici, Poljska se vidi kao prva linija fronta, kao država koja treba da primi prvi udar. Ali ako do takvog rata ne dođe, poljska ekonomija neće moći da nosi teret ogromne vojske“, naglašava on.
I dok se u Varšavi i Briselu sve otvorenije govori o pripremama, raste i broj političara u Evropi koji upozoravaju da sukob sa Rusijom ne bi bio brza kampanja, već scenario pun neizvesnosti. Hoće li upravo ti glasovi doći do izražaja pre „kritične 2030. godine“, ostaje pitanje na koje ni u samoj EU zasad nema jasnog odgovora.
Webtribune.rs
